Култура

Гнев noise попа

Aутор: Филип Вукотић

Artan Lili

Није реч о новом звуку, реч је о новој интерпретацији рокенрол традиције. Реч је о обновљивим изворима енергије. Артан Лили је бенд који је звуку Boye или Обојеног програма удахнуо нови живот. Сама та констатација, тако остављена, могла би да дискредитује бенд као нешто ново или аутентично. Међутим, има ту много више од онога што се чује у први мах.

Бенд чине певач и басиста Бојан Слачала, гитариста Драган Кнежевић, бубњар Марко Ајковић и певачица Романа Касумовић. Слачала спада у ред најталентованијих стваралаца на нашој музичкој сцени, и то без оног одређења млађој која служи да представи само нове бендове. Слачала је свој таленат и умеће приказао већ албумом Радост сваком домаћинству његовог матичног бенда Stuttgart Online, чији звук много више припада неком андерграунду него ономе што можемо чути на Артан Лилију, што је још један доказ о распону тог талента. Ко је на кога утицао није баш сасвим најјасније. Да ли је Артан Лили утицао и на звук самог Stuttgart Online или је, опет, Stuttgart већ почео да помало подсећа на оно како данас звучи Артан Лили? Наиме, сјајни Stuttgart Online двојац (поред Слачале у бенду је и Марко Баришић на бубњу) имао је неколико гостовања на својим песмама, па су тако направљене три одличне песме: Зашто ћутиш кад много тога знаш са Оливером Свиланом на синтију, Да је нађе са Драганом Кнежевићем на гитари и Боље да ми верујеш на реч са Демиром Ахметовићем на бас гитари. Тај нови инструмент који се повремено појави у Stuttgart Online као да је постао нека међузона, додирна тачка са Артан Лили, иако се, да то буде одмах јасно, ради о два дијаметрално различита бенда.

Интересантна ствар коју је Слачала сасвим добро извео је промена перспективе, па тако у појединим песмама можемо чути причу и из женског угла. Најупечатљивија, у том смислу, је песма Џони где се глас, па рецимо, једне петнаестогодишњакиње обраћа извесном Џонију, њеном, узору, симпатији, фасцинацији... све у тону благог ноиза и дисторзије чија атмосфера подсећа на насловну тему серијеTwin peaks. Над флоскулама и фразама свакодневице Слачала чини праву радикалну реанимацију њиховог смисла. Па тако у „женским“ Радим најбоље што знам и Време против човека можемо чути стихове све се плаћа добро знам/успех никад неће сам или живим живот преко везе/постало је све безвезе/мењај га/мењај га/досади и промена. Песма Срце је можда најбољи пример за то: ...да размишљам о свету и куда се креће/човек без љубави у друштву без среће. Сличан поступак је и у песми Није тешко кад се мора у којој је тема убијања времена у „раскораку“ са музичком подлог иронизујући лажни осећај подношљивости протока времена, нешто налик песми Радостан дан ЕКВ-а. Ироније има и у комичној (заправо) аутоиронијској, Нови звук у граду где се „новим звуком“ жели супротставити „породичној идили“ субјекта, нпр. подижем се нагло, притисак ми скочи/где ми је сад кева да ми види очи, као и хајде реци ћале ако си у моћи/колико ти се кева посветила те ноћи. Ове слике су свакако познате, било искуствено било литерарно. И уопште, ако смо нешто већ и чули раније - из кухиње Артан Лили то звучу много убедљивије. Напросто, у питању је бенд којем се верује.

Ангажман Артан Лили је суптилан. Иако сав у паролама, бенд своју реакцију на друшвену стварност спроводи у садејству беса и ноиз попа који својом ненаметљивошћу не оптерећује слушаоца. Тако се након слушања Артан Лилија осећа нека врста „беса“ оптимизма. Све вас се веома тиче и то у негативном контексту, али вас звук тера да свему томе приступате са ведрије стране. Песме имају неку врсту отворене интиме и отуда тако велики потенцијал за емпатску конекцију са слушаоцем.

Две песме, ипак, предњаче у опису стварности у којем се нашао субјекат/слушалац. То су Све из почетка са поентом све из почетка/све је увек из почетка/савремено друштво/савремена клетва и друга Срце за коју је снимљен и одличан спот. На овој, по највише Sonic Youth-овској, музичкој подлози теку стихови о граду и његовим становницима које гута његова величина, о отуђености и самилости размишљам да се преселим у велики град/пар сати метроом до посла и назад/да се заносим да нешто велико спремам/да зарадим за време којег после немам.

Артан Лили је поп са смислом и поруком. Само да и даље раде најбоље што знају. Довољно је да их чујете само једном, а онда ћете једну по једну ствар у глави преслушавати небројено пута.