Блог

Дигитализована издања Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић"

У потрази за новостима из прошлости

Филип Маринковић, Крушевац

Било је време зачетка модерности у коме је је Димитрије Давидовић покренуо ,, Новине сербске“ те далеке 1834. године, не само као службено гласило Кнежевине Србије, већ и лист у коме су била заступљена и културна, политичка, економска и друштвена збивања. Од тада, новинарство у Србији прошло је дугачак пут који је водио до делегираног масовног конзументског друштва, па самим тим и до превладавања мас-медија и таблоида у савременом друштву. Ипак, ако су вам досадиле сензације просечног потрошача, можда је време да новости потражите у прошлости, нарочито ако је дискурсима данашњице таква могућност бесплатна и удаљена на само пар ,, кликова“ од појединца.

На дан Ћирила и Методија, 24. маја 1926. године, свечано је отворена данашња Универзитетска библиотека Светозар Марковић након што је управа задужбине америчког индустријалца и великог добротвора Ендрјуа Карнегија поклонила српској влади 100.00 долара, са намером подизања библиотеке у Србији ( Карнеги је иначе изградио преко 2.500 библиотека широм света, а Универзитетска библиотека у Србији саграђена је захваљујући и иницијативи Михајла Пупина и Славка Грујића поменутом фонду). Поред готово стогодишње континуираности рада, најстарија и највећа универзитетска библиотека у земљи, са преко 1,5 милиона библиотечких јединица, подарила је још једну задужбину српском народу од високог културног значаја: своју ,, Дигиталну библиотеку“.

На сајту http://www.unilib.rs, међу дигиталним садржајима Универзитетске библиотеке ,, Светозар Марковић“ , поред дигитализованих збирки рукописа ( 90 ћирилских рукописа, 39 разноврсних рукописа из Ћоровићеве збирке и 397 оријенталних рукописа) и старих и ретких књига ( из библиотеке Јоце Вујића, Мирослава Премруа, Ота Кармина, Хајнриха Кристенсена, а ту је и фонд Јована Јовановића Змаја) можете пронаћи и 49 различитих гласила (http://www.unilib.rs/istorijske-novine/pregled) или око 400.000 дигитализованих новинских страница.

Уколико би издвојили само неке од њих, пред нама би се налазили заиста импозантни наслови позамашне историјске грађе и традиције попут Зоре, Стражилова, Српског кола, Источника, Бранича, Времена, Правде, Нове искре, Просветног гласника, Ратног дневника, Сербске пчеле, Бодљикавог прасета, Шумадинке, Дела, Гласа народа, Војина...
Приликом одабира новина, једна од погодности јесте и  могућност бирања године и датума који желите, па се тако можете определити за ,, Ратни дневник“ и период 1914-1918, те читати о зачецима Великог рата, штампи у Солуну и присећању на тежину повлачења српског народа преко Албаније, па све до последњег дигитализованог броја на коме стоји наслов ,, Честитке поводом сјајних успеха“ и уласка српске војске у Ниш, кроз званичне извештаје Ратног пресбироа.

Посетиоцу претраге доступна је и напредна претрага са кључним речима у чијој претрази, примера ради, можете укуцати појам ЦРЊАНСКИ и добићете 344 резултата. Софтвер аутоматски подвлачи сваки помен наведеног термина на одређеној страници или целокупном броју часописа што умногоме олакшава потрагу за истим. Један од њих је и чланак са треће стране ,, Правде“, датиран 19.05. 1932, на коме стоји наслов ,, Г. МИЛОШ ЦРЊАНСКИ НА ОПТУЖЕНИЧКОЈ КЛУПИ“, поводом тужбе Милана Богдановића, настале полемиком и оптужбом Црњанског око неравноправности у виду заступљености ,,домаће“ (југословенске) књижевности наспрам ,,стране“ књижевности у издаваштву Нолита, са прилогом у виду раритетне фотографије оптуженог:

Културни лист Зора, утемељен на модерним књижевним токовима Европе, чије су уредници и чланови редакције били Алекса Шантић, Јован Дучић, Светозар Ћоровић и Атанасије Шола дигитализован је онолико колико је континуирано и трајао, од 1896. до 1901. Тако, у првом броју, датираном 30.04. 1896, стоји Шантићева песма ,, Остајте овђе“, а часопис је имао и сегмент са новостима из књижевности под називом ,, Биљешке из књижевности“, где се између осталог на увид читаоцима приноси и приказ нових књига ,, Српске књижевне задруге“ или кратки приказ новe свеске ,, Летописа Матице српске” под уредништвом Милана Савића.

У напредној претрази, читаоцима и посетиоцима сајта доступан је и календар у коме могу обележити одређени датум, у назначеним пољима ,, ОД“ и ,, ДО“. Тако посетилац може ставити 5.4.1941. и видети 6895. број ,, Времена“, само један дан пре почетка бомбардовања Београда. Осим главне вести, аудијенцији Влатка Мачека код Краља, приказан је и цртеж са темом слободе, испод ког пише ,, Останимо у бризи о себи- своји, независни и достојанствени“. На овај начин, пред посетиоцем је постављен широк спектар могућности и потенцијалних алтернативних запажања. Парафразирајући речи једне наше књижевнице из којих произилази идеја да се читајући мале огласе, може најбоље дознати о приликама неког народа јер су то социолошки подаци првог реда, посетилац може чак и сазнати који се кинематографско остварење налазило на репертоару у кобној петоаприлској ноћи.

Покретачка идеја из које је произашла дигитална библиотека Универзитетске библиотеке ,, Светозар Марковић“ сажета је у две реченице: ,, Иако се често говори о манипулативним могућностима дигиталног доба, оно располаже и огромним ресурсима за промоцију врхунских цивилизацијских вредности. Идеја да се једно хуманистичко завештање представи и оствари на фундаментално нов начин, најбоље долази до изражаја путем транспарентности дигиталних колекција.“ Тако се од осамдесетих година прошлог века и прве базе ,,Science citation index“ на компакт диску, та идеја данас претворила у 230.000 записа у електронском каталогу.

Библиотеке су тако остале чувари сећања, са новим рухом и новим видом опипљиве евокације, а истраживачи су добили могућност више. За складиштење је довољан само један скенер и приступ бази података, а речи да ,,рукописи не горе“ постале су извесност. Библиотеке, дакле, више нису само физички простор, магацини и здања, већ представљају и умрежено чвориште на светској мрежи – интернету и приступачније су него икад. Сетимо се, Борхес је говорио да је рај одувек замишљао као својеврсну библиотеку. Ми живимо у времену у којем библиотеку можемо да носимо увек са собом. Зашто то не би одмах искористили?

(Уколико желите да се укључите у АКЦИЈУ 500 x 500 и скромним прилогом помогнете Нови  Полис посетите следећи линк)