Матрикс

Обилазак путника

Далибор Томасовић, Нови Сад

Постоји та „mind expanding“ идеја која нам говори о томе да судар технологије и природе, није неприродна појава, баш напротив, сасвим природна, јер су технологија и природа - једно (тј. технологија је пресликавање природе, или њена надоградња). И заиста, када се повежу одређене тачке и сагледа шира слика (понашање природе и понашање технологије су исти) патенти из природе су и технолошки патенти. Како Јасон Силва каже технологија је наша одећа, надоградња наших умова, она је наша креација, идеја и наша спознаја. Одећа или патенти које користимо за разумевање света и изградњу истог који директно утиче на нас, унутрашња архитектура гради спољашњу архитектуру а спољашња узвраћа „услугу“ (ми утичемо на простор а простор на нас). Исаија Берлин је рекао „разумети је спознати (или осетити) патенте“.

То ме наводи да помислим како су „патенти путника“ успели да се пресликају на страницу klubputnika.org и да ми да утисак, да заиста технологија, у овом случају вирутелна стварност, је наша ексепанзија унутрашње а и спољашње реалности. Наиме, ова страница ме прво навела да помислим како изгледа као албум једног путника, вероватно због слика који сваки пост има (волим своје импусливне мисли јер чине наредних неколико минута интересантним), а затим сам застао и закључио да је та страница заправо  - путнички ранац. У њему можете да нађете карте, слике, књиге, записе, контакте, информације, дневнике итд. Међутим, шта овај путнички ранац разликује од правог путничког ранца, мислим сем што је страница и није заправо ранац? То је много људи у истом простору, виртуелном али опет простору, (без обзира на додатне просторе сем хоме-а - форум, збирке, сервис, дућан и томе слично) јер је он у суштини шизофрени путнички ранац. Кажем шизофрени јер, где год је уплетено више људи налази се више перцепција света, емотивних стања, искустава и више субјективно различитог поимања света.

И све шта један путнички ранац има, има и ова ст(р)аница али је богатија за још једно – причу. Свака слика, успомена, искуство су испричани, записани, дотерани, они су смештени у један простор - виртуелни ум скројен од више људи – дакле, тај ранац је жив. Гомила субјективног нам даје објективно. Повезивање тачака нам даје – патенте - „патенте путника“. Дакле даје нам увид у свет путника, у њихове навике и начин приступа свету, због тога и природе њиховог живота, контекст перцепције света је другачији. Путници заиста имају другачији „mindset“ од других што се да ишчитати из њихових путописа.

Још једна јако занимљива ствар је што на било ком посту имате отворен позив да се прикључите страници „Позивамо вас да поделите утиске и придружите се дискусијама на нашем форуму. Желите да пишете за Клуб путника? Да цртате, фотографишете, програмирате или да се укључите на било који начин? Да будете део наше редакције? Сјајно, пријавите се!”. Дакле, клуб, као што видите није затвореног облика па да можете да учествујете само у ишчитавању одредјене групе људи (као да су путници икада били заворени типови особе). Што на пример, доказује још једна интересантна појава а то је „Бантустан“. „Бантустан“ је путнички запис од Балкана до југа Африке. „Бантустан“ чине приче и цртежи, интервјуи и мапе, песме и документи. „Бантустан“ је истовремено уџбеник за самостална путовања, интимна исповест, илустровани атлас, збирка чудних судбина, попис малих тајни и срамота. „Бантустан“ је путопис, роман, атлас и енциклопедија. Дакле он је, заправо, укоричени „живи ранац путника“. Како су сви путници отвореног духа за културу, простор, како су друштвени, како су авантуристи који воле своје доживљаје итд. сва њихова природа, патенти, се по закону оне „mind expanding“ идеје пресликала у технолошки свет, то јест у виртуелни. Тако да, шмекните страницу klubputnika.org јер можда вас управо она одведе на неки пут, а пут вас одведе на страницу и обогатите један мали (а велики) универзум за још једно искуство које ће да читају неки други ви.