Матрикс

Ретрофутуризам

Јан Кања, Helly Cherry

Поглед на будућност из прошлости пружа необичан увид у научну фантастику. Она је одувек била пре свега начин да се критикује доба у којем настаје исто колико и замишљање будућег. Представљамо вам пет визија будућности, носталгичних колико и наивних. У којој бисте најрадије живели?

На овој реклами из педесетих, приказан је будући модел летећег аутомобила. Реклама осим футуристичког возила, продаје и мирни живот у предграђу, који је педесетих полако постајао уздрман битник генерацијом, као и супериорност капиталистачог поретка у хладном рату. Обичног поподневна мама води Линдзи и пса у куповину, док роботизована косилица за траву сређује двориште (овај део су додуше погодили).

Као у некоj наопакој верзији стимпанка , уместо да замишљамо прошлост са савременом технологијом овако су у замишљали будућност испуњену парним машинама. У сатиричном тексу March of Intellect, Lord how this world improves as we grow older,, аутор замишља будућност летећих машина, замака у ваздуху  и јавног транспората путем вакумских цеви (Елон Маск је недавно предложио управо такав систем који би заменио, скупо и еколошки штетно путовање авионом).

Пионир научне фантастике Х.Г. Велс овако је замишљао железницу између Британије и Француске. Роман “Рат у ваздух” из 1908. углавном је познат по томе што готово пророчки описује улогу авијације у ратовању, оружја за масовно уништење као и могућност глобалног конфликта (што су теме којима се Велс и касније враћао). Тунел између континтенталне Европе и Британије отворен је 1994.

Руски архитекта и авангардни графичар Ел Лисицки (Лазар Маркович Лисицки), критиковао је америчке архитекте небодера и предложио супериорнију совјетску верзију. У тексту Стари градови-нове зграде, Будућност и утопија из 1924., представио је Wolkenbügel или хоризонтални небодер. Совјетске власти, а ни остатак света, нажалост нису прихватиле овај дизајн, без обзира колико аутор понављао да “се треба одвојити од опсесије хоризонталним”. У последње време, архитекте се поново окрећу овој идеји, пре свега у Азији, јер би се показала ефикаснијом у случају земљотреса, а и оставила би више места за зелене површине, али ипак ни један за сад није изграђен.

Ако сте мислили да су Робокап и Судија Дред последица репресивне Реганове ере, само сте делимично у праву. Британски хумориситчки магазин Punch је 1886. овако замишљао полицајца будућности. Полицајац би шетао мрачним улицама Лондона, док електрични уређај на леђима пуцкета за њим и електрошоком се обрачунавао са криминалцима. Тејзери наравно данас постоје и превише се лако могу купити. 

 

Извор: Helly Cherry Web Magazine