Матрикс

Online надљуди

Слободан Владушић

Веома добра америчка серија Фарго прати, између осталог, и трансформацију Лестера Најгарда, губитнички слабокотираног службеника осигуравајућег завода у самосвесног, самопоузданог uber(над)човека, који изравнава разне своје дугове: сексуалне и остале, мање битне & болне. Оклевам да напишем да је преломна тачка у том преображају убиство супруге. Могло би погрешно да се схвати. Сем тога, ово су сајбер дневници, а не упутство за попуњавање црне хронике. Дакле, живеле супруге, и вратимо се Најгарду. На једном месту он, преображен, казује затрепталој, коректно-изгледајућој колегиници азијских корена, како је купио нови сако (разумљиво бољи од смећа које је носио док је био у браку). Наглашава да га је купио online. Преко интернета, дакле.Фарго је моћна серија, што значи да јунаци не говоре да би протекло 50 минута епизоде + commercial break-ови, већ да нешто кажу, једни другима или гледаоцима. То значи да је куповина online овде повезана се метаморфозом губитника у победника. У смислу: победници купују online. Аналогно томе….губитници купују live. Између осталог, је ли, и у шопинг моловима. До мене поново допире шапат да се просеравам. (Литература: Хари Франкфурт, О просеравању, ево адресе најближе књижаре: delfi.rs)

Негде у марту ове године, у online издању Њујоркера (newyorker.com) наишао сам међутим, на текст који ми даје за право: Are malls over? У тексту се тврди да шопинг молови у Америци нису више перспективан бизнис, а разлог за то јесте управо и online шопинг. Интернет продаја је 2006. износила 3% укупне продаје. Године 2013. она износи 6%. Пошто ће се Фарго вероватно и даље снимати, има добре шансе да и даље расте. Такав је тренд.Online куповина је прилика да произвођачи повећају своје профитне стопе, јер се тако ослобађају трговачких ланаца (лепа двосмисленост!) односно стежућих маржи. То благотворно делује на дебљину њихових акционара и ерекцију профитне стопе. Индустрија забаве, тај стари проpaгандиста, повезаће online куповину са идејом моћне непокретности; човек покретом прста, као чаробњак, чини да људи и ствари крену њему у сусрет. Потом, online, наравно, прати како му пошиљка однекуда далеко, стиже на адресу, на ноге, као што су вазали некада долазили на ноге суверену.

За оне који су већ одлучили да никада више не кроче у Ушће, ево још једне препоруке за читање: у Гардијану се може пронаћи текст извесног Џорџа Монбајота, који тврди, прилично аргументовано, да живимо у добу усамљености. Што би значило да моћник, који купује online, јесте истовремено и патолошки усамљеник. Монбајот нас само подсећа на једну баналну чињеницу: да моћ осамљује, а да усамљеност јесте болест – за све оне који нису или богови или звери – једина бића којима друштво није потребно.

Објављено у магазину Недељник