Матрикс

Игре за слуге покорне

Слободан Владушић

Недавно сам пронашао текст у коме се аутор пита да ли нас он лине игре претварају у психопате [људе лишене моралних обзира и емпатије]. Срећом, текст се појавио на сајту www.wired.com и говорио је о multiplayer open world видео игри DayZ. Да се неким случајем текст појавио на неком српском сајту, одмах би се нашло неколико дежурних аутошовиниста да нас прогласе конзервативно-моралистичким ксенофобима који се ужасавају било каквог страног утицаја. Срећом часопис Wired јесте, је ли, далеко од ,,конзервативизма” и ,,ксенофобије”, што је довољно да поменуте луткице на навијање заћуте, док ми остали испитујемо ствар.

По чему је, дакле, DayZ психопатолошки потентна? По томе што у овој survival хорор игри смрт нији тек мала пауза која вас враћа у време непосредно пре ваше ликвидације, већ чин који вас оставља без свега што сте зарадили од почетка игре. Смрт је мало мање виртуелна, а играч је мало мање бог, дакле, живот је мало више на цени. Креатори ове игре желели су тако да створе утисак истинске хорор борбе за опстанак у којој моралне норме не спадају у списак пожељних особина: рецимо, када вам се други играч појави на нишану снајпера корисно је ликвидирати га одмах, да он то не би учинио са вама. Поред тога, у игри су свесно ограничене су могућности сарадње учесника, јер усамљени играч још интензивније доживљава борбу за (свој лични) опстанак. Све то је у тексту на сајту Wired-а употпуњено снимком сцене из DayZ-а која је постављена на Youtube, а насловљена чаробно: The DayZ guide to be a prick, што би се уз неопходно конвертовање полног органа приликом (мог свесно рогобатног) превода на српски, могло рећи и овако: DayZ водич за постајање пиздом. Лично, нисам се зауставио код овог чланка из Wired-а услед психопатолошке претње, па чак ни зато да бих прокоментарисао геополитичку поставку ове видео игре (о којој Wired ћути) то јест, да се она догађа у једној измишљеној пост-совјетској држави у којој је мистериозан вирус људе претворио у зомбије (што значи да их можете убијати са још мање моралних дилема). Зауставио сам се зато што ме видео игре све више подсећају на народну књижевност која је имала мање забавну, а више васпитну функцију: да образује умове чланова колектива. Па за кога онда ради Day Z? Одговор на то питање даје нам једно кратко упутство из античке филозофије на тему како одржати тиранију у једној земљи. Ево шта треба да уради тиранин да му уживање у власти не би било ометано: ,,треба забранити заједничке обеде и удружења...треба спречити све што људима може да улије две ствари: самосвест и поверење...и у уопште треба учинити да једни друге што мање познају.” Тачније треба да све остале доведе у стање DaYz: да су они споља зомбији, а они унутра конкуренти за опстанак којима се не сме веровати. Што се мене тиче: више волим offline С.Т.А.Л.К.Е.Р-а.  

Извор: Недељник