Matriks

Metal Slug

U odbranu krhkog Novog svetskog poretka

Darko Kovačević

U sve kraćim bleskovima lucidnosti dokučio sam da se klasične pucačine (ideš, ideš, ideš, a dok ideš pucaš, pucaš, pucaš) ne izvode sa leva na desno, nego od zapada ka istoku.

Arhetip ili, ako ćemo po Veberu a ne po Jungu, ideal-tip komercijalne pucačine ide nekako ovako: Ideš po svetu (od zapada ka istoku) i napucavaš (ili kolješ) protivnike novog svetskog poretka; prvo su to nekakvi mudžahedini, potom sovjetoliki vojnici (nezaobilazno obeleženi nacoškom ikonografijom), zatim odabrani pobunjeni predstavnici biljnog i životinjskog sveta, a konačno i vanzemaljci - Marsovci.

Baš tako je išao serijal Metal Slug, ispaljen krajem ludih devedesetih godina ravno na igračke konzole i druge uređaje za ubijanje (slobodnog vremena). Igra je život počela kao klasična "insert coin" mamipara, da bi kasnije zaživela na praktično svim platformama za zabavu. Sve to začinjeno gomilom eksplozija, povremenim zombifikacijama i mumifikacijama (što protagonista što antagonista), dakako i oslobađanjem talaca, te gomilom mehanizovanih i bioloških oruđa, borbenih sredstava kojima se dostiže konačni cilj univerzalizacije zapadnih liberalno-demokratskih vrednosti putem nasilne pacifikacije.

Ako ova poslednja rečenica zvuči smešno, to je zbog toga što je i Metal Slug crtano-filmska karikatura. Ovo maslo od igre ubućkao je japanski Nazca corporation kreativni tim (kasnije SNK), i začinio gomilom banalno duhovitih animacija i minijatura, izrađenih perfektnim piksel artom. Nedavno su ove igre, ovi pucački klasici, prepakovani i ponovo ponuđeni na Steamu. Ljubitelji kapitalizma mogu da ih kupe po ceni od desetak dolara, dok ljubitelji komunizma mogu i besplatno, ukoliko ih ne mrzi skinu Mame32 emulator, a potom da sa nekog od sajtova skinu ROM sa igrom.

Na kraju, u jednoj verziji događaja, nakon što počiste Zemlju od svih pobunjenika, protagonisti igre sedaju za veliku trpezu i žderu do u beskraj, odn. do pojave nove koalicije pobunjenika.

Čist, do perfekcije i najsitnijeg detalja razrađen, šund.

P. S. Niko još nije sa sigurnošću utvrdio zbog čega se gotovo sve pucačine razvijaju s leva na desno. A mnoge od njih napravljene su u Japanu. Japanci, dakako, čitaju u više pravaca. Ranije su pisali s desna na levo, ali od 40-ih prošlog veka usvojili su pisanje s leva na desno, na stranama koje se ređaju s desna na levo, ili od gore ka dole, ali onda opet s desna na levo. Tako će neupućeni čitalac, ako uzme mangu u ruke, prvo da pročita kraj, jer ne sluti da se početak u Japanu nalazi na kraju.