Memento

Četvrt veka od smrti Paradžanova

Branko Rakočević, Vidovdan

Prošlo je dvadeset pet godina od smrti proslavljenog i kontraverznog sovjetskog reditelja i slikara svetskog ranga Sergeja Paradžanova ( 1924-1990). Njegovo remek delo "Boja nara" (1968.) koje pripada žanru filmske poezije sastoji se od nekoliko minijatura u koje je prenet duhovni svet srednjovekovnog pesnika Sajt Nove koji je pisao stihove na jermenskom, gruzijskom i azerbejdžanskom jeziku. U SSSR-u je "Boja nara" prikazivana u bioskopima samo 1973.g, ali tek pošto je reditelj pristao da ga preradi u biografski žanr. Film je skinut s repertoara nekoliko meseci nakon hapšenja autora. Film "Boja nara" je u okviru jubilarne retrospektive Paradžanova prikazan u bioskopu "Mossovet", 30. januara 2014.g.

"Otkačeni na slobodi" – pet zanimljivih događaja iz života Paradžanova

Režiser Sergej Paradžanov je uvek šokirao okolinu i od njega se očekivalo da priređuje nove skandale. I on je retko kad izneverivao ta očekivanja. Za potrebe snimanja filma "Senke zaboravljenih predaka", stene pod Kosovom u Ukrajini su ofarbali plavom bojom. Po mišljenju režisera takav pejzaž je u znatnoj meri izgledao interesantniji od prirodnog pošto se ističe kontrast zelenog lišća i plave stene. Po završetku snimanja filmska ekipa je otišla, a stene su još dugo ostale ofarbane u plavo.

Život režisera, scenariste i likovnog umetnika nije bio posut ružama. Umetnik je pet godina proveo u kažnjeničkoj koloniji pod optužbom za pederestiju iako je bio oženjen. A umeo je i na druge načine da provocira vlast. Tako je jedne godine na učesnike prvomajske parade koji su prolazili ispred zgrade u kojoj je stanovao, Paradžanov sa terase svog stana istresao tepihe pune prašine koja je padala po glavama učesnika parade.

Goste za rođendan pozivao po ulicama Kijeva

Jednom je uoči svog rođendana reditelj prolazio ulicama Kijeva i tom prilikom pozivao sve koje je sretao, poznate i nepoznate u svoj stan na rođendan. A oni su i došli, oko stotinak dragih, pretežno nepoznatih, ali zvanih gostiju. Pošto svi nisu mogli stati u stan, svečar je našao rešenje u svom stilu. Prostro je tepihe iz svog stana po stepeništu cele zgrade od prvog do petog sprata i rasporedio goste po njima. Svakom od gostiju je uručio dragocene poklone - starinske stolnjake i kristalne čaše, što je obezbedio zahvaljujući svom ocu, dobrostojećem antikvaru u Tbilisiju. A rođendan je protekao u slavlju i veselju: svečar Sergej Paradžanov koji je mnogo polagao na tradicionalnu kavkasku gostoljubivost, trudio se da ne zapostavi nijednog gosta na stepeništu od prvog do petog sprata, pa je sve vreme "manvrisao" liftom između spratova držeći zdravice, a gosti su otpozdravljali ispijajući pehare na eks, trudeći se da se održe u stojećem stavu na stepenicama bar dok se ne razmene zdravice.

Tragična ljubav još u studentskim danima

Paradžanov se oženio devojkom Tatarkom rodom iz Moldavije po imenu Nigar. Ona se udala bez saglasnosti roditelja, i kad su oni saznali za svadbu, tražili su po tradicionalnom običaju od mladoženje veliku svotu otkupa za nevestu. Mladoženja se obratio ocu sa molbom da mu da tu sumu, ali je otac, inače bogati nasledni antikvar iz Tbilisija to odbio. I to samo zbog toga što sin Sergej nije hteo da nastavi porodičnu tradiciju antikvara, nego se odmetnuo u filmadžije. Pošto nije dobila otkup, porodica Nigare je zahtevala da ona napusti muža i da se vrati kući, ali ona nije poslušala. Kad je Nigar odbila da napusti Paradžanova i da se vrati kući, roditelji su se odlučili na težak zločin: bacili su je pod električni voz. U znak sećanja na Nigar, režiser je često, posebno na početku svog stvaralačkog puta, obrađivao u svojim filmovima moldavsku tematiku.

Ni na robiji nije mirovao

Ni dok je bio na robiji, režiser nije mirovao, nego je stalno nešto izmišljao što je šokiralo okolinu. Tako je za Osmi mart poslao legendarnoj ljubavnici Majakovskog, Ljilji Brik, koja je tada imala 80 godina, neobičnu čestitiku: buket od bodljkave žice i svojih čarapa. Muza futurističkog genija je "buket" postavila u vazu koju joj je poklonio Majakovski, istina, aroma ovakvog cvetnog aranžmana nije bila baš kao od cveća. Uzgred budi rečeno, baš je Ljilja Brik preko svojih francuskih veza izbavila Paradžanova sa robije „pre roka“.

"Taliri Paradžanova", Felinijeva medalja i drugi "pokloni iz zone"

Ponekad je u zatvorskom dvorištu "izumitelj" Paradžanov nalazio i pravo cveće koje je neko ubrao i tu ostavio. Od njega je pravio herbarijum i slao ga svojim prijateljima. A od zatvarača od flaša za mleko, umetnik je kovao "Paradžanove talire". Za to je izmislio svoj način graviranja folije ekserima crtajući na njima likove Puškina, Gogolja, Petra I. Kažu da su par takvih izuma poslali na psihijatrijsku ekspertizu odakle je u zatvor stigla veoma kratka dijagnoza: "Talentovano, i to vrlo."

Kroz nekoliko godina jedan talir je nekako dospeo do genijalnog italijanskog režisera Federika Felinija, koji je visoko ocenio ovu kreaciju Paradžanova, pa je naručio da se iz medaljona izlije srebrna medalja, kojom su nagrađivani pobednici filmskog festivala u Riminiju.

Cena večitog praznika Vasilija Katanjina

U knjizi "Paradžanov - Cena večitog praznika" režisera Vasilija Katanjina, sina Vasilija Abgaroviča Katanjana, muža Ljilje Brik, nailazimo i na ovakav spomen o Paradžanovu. "…I tako jednom šetamo nas troje po Podolu: Serjoža, moja moskovska prijateljica Svetlana i ja. Svetlana je ubrađena elegantnom francuskom maramom. Serjoži se veoma svidela i njena boja i crtež na njoj, tada su takve marame bile retkost.

- Ako vam se tako sviđa moja marama, mogu da je podelim s vašom ženom.

- Na koji način?

- Kad dođe neko kući, raseći ćemo je po dijagonali i dobićemo dve trouglaste marame dovoljno velike.

- Govorite li Vi to ozbiljno?

- Apsolutno. Zašto onda da čekamo da stignemo kući?

Serjoža se odmah zaustavio kod jednog otvorenog prozora za kojim je stajala domaćica, neka podebela i oznojana tetka.

- Madam, da nemate možda makaze?

- Šta?

- Zar ja tako tiho govorim?

Žena mu je doturila makaze. Serjoža je skinuo sa Svetlane maramu i uz našu pomoć je rasekao na dve polovine, pažljivo presavio svoj rubac, vratio makaze i mi smo nastavili dalje kao da se ništa nije dogodilo."

Velika retrospektiva u Filmskom muzeju u Moskvi povodom 90. godišnjice rediteljevog rođenja Podsećamo da je prošle, 2014. godine, povodom 90. godišnjice rođenja proslavljenog reditelja, u Filmskom muzeju u Moskvi priređena retrospektiva njegovih filmova snimljenih na 35 milimetarskoj traci, među kojima je dominirao antologijski "Boja nara".

 

Izvor: Vidovdan