Kultura

Ocrtavanje profila epohe

Autor: Bojan Tomić

Aleksandar Ćuković, Konture horizonta

Knjiga sabranih intervjua Konture horizonta, sadrži razgovore koje je novinar i pisac Aleksandar Ćuković vodio sa intelektualcima iz Srbije, Crne Gore i Hrvatske. Između ostalih, među Ćukovićevim sagovornicima prisutna su imena poput Matije Bećkovića, Ratka Božovića, Gojka Đoga, Aleksandra Gatalice, Aleksandra Jerkova, Zoran Živkovića..... Pa ipak, kao i u svakoj knjizi intervjua u kojoj su sakupljeni razgovori sa različitim ljudima i ovde se susrećemo sa jednim paradokosom. Naime, tokom intervjua, novinar je uvek u drugom planu, jer takoreći, asistira intervjuisanom da izrazi svoje stavove o svetu. Ipak, gledano u celini, Aleksandar Ćuković je skriveni glavni junak svoje knjige, jer je on taj koji je osmišljao pitanja, birao sagovornike, i tako koncipirao knjigu. Stoga, vredi postaviti pitanje kakav je pogled na svet samog novinara? Šta je to što je je zajedničko svim intervjuima, šta je stožerna tačka njegove poetike intevjua?

Za početak, zapažamo osobinu koja je retka u današnjem novinarstvu, a to je Ćukovićeva vrlo solidna priprema za intervjue; neretko, ovaj novinar u samom pitanju citira neki drugi intervju ili tekst intervjuisanog. Iako u nekim slučajevima insistira i na biografskim činjenicama, Ćuković gotovo programski usmerava razgovor u dva pravca: prvi je veza politike/vlasti i umetnosti/književnosti, a drugi odnos prema globalizaciji.

U prvom pravcu prepoznajemo implicitnu politizaciju prostora umetnosti i mišljenja. To što je Ćuković kao mlad čovek ovaj fenomen tako intenzivno oseća, možemo verovatno zahvaliti činjenici da je u procesu rekonstituisanja starih i konstituisanja novih nacionalnih identiteta u regionu, značajnu ulogu igra i politička intervencija. Ipak, ne bi smeli da ovaj fenomen svedemo samo na granice Balkana. Moglo bi se reći da prisustvujemo globalnom pojačavanju pritiska političkog u sferi umetnosti i mišljenja o čemu govori, na primer, tihi progon Petera Handkea ili strogo kontrolisana Nobelova nagrada za književnost. Iako je Ćuković u svojim pitanjima uglavnom rezervisan u pogledu obrazlaganja te veze, njegovo lajtmotivsko insistiranje na odnosu vlasti i umetnosti implicira neslaganje sa takvom praksom ili makar svest o tome da je valja problematizovati.

Slično se dešava i sa problemom globalizacije: teško da neko ko dolazi iz sfere humanizma može da sa radošću posmatra tektonske promene usled kojih se nivo tradicionalnog građanskog obrazovanja i političkog učešća građana smanjuje, dok moć kapitala postaje sve otpornija na pokušaje da se ona makar i minimalno kontroliše. Ćuković varira svoja pitanja o globalizaciji, ali se i pored tih varijacija u pitanjima prepoznaje zapitanost i zabrinutost.

Upravo ova dva pitanja homogenizuju knjigu razgovora i daju joj posebnu vrednost. Naime, da je ostala samo mehanički spoj intervjua različitih sagovornika, knjiga Konture horizonta bi podsećala na meso koje bi bez kostiju poleglo po zemlji. Na ovaj način, Ćuković je srećno uspeo da izbegne takvu opasnost: razgovori su dobili, sa jedne strane, ličnu dimeziju, jer se u njima prepoznaju interesovanja samog autora intervjua. Sa druge strane, u njima je prisutna i epohalna dimenzija, koja ih je neosetno pretvorila u anketu o duhovnoj situaciji vremena.

Rezultati te ,,ankete” naravno, nisu zavisili od novinara, ali nije zgoreg prokomentarisati ih. Kratka ili ne tako kratka biobibliografska beleška, kojom započinje svaki od razgovora, potvrđuje ili bar sugeriše kompetentnost izabranog sagovornika. (Svi CV-i izgledaju ,,moćno”). Pa ipak, kada su u pitanju epohalna pitanja, kod većine sagovornika oseća se neka vrsta uzmicanja i opreznosti: kritički stav prema fenomenima današnjice se oseća, ali je vrlo teško zamisliti kako bi se on mogao pretočiti u neku jasno artikulisanu političku alternativu. Jer, ako ima kritike, mora biti i alternativnog mišljenja i delovanja; ako pak toga nema, čemu kritičko mišljenje po sebi? Neko bi možda opreznost i delikatnost označio kao mudrost; pa ipak, postoji opasnost da mudra mišljenja nestanu zajedno sa nemudrom politikom, upravo zato što su, u krajnem slučaju, njen deo.

No, i pored toga, može se reći da je Ćuković Konture horizonta, načinio kao jednu intelektualno poštenu knjigu: njegova pitanja su obzirna i on ni jednom trenutku ne narušava dignitet sagovornika, dok su njegovalična interesovanja u dosluhu sa duhovnom situacijom vremena. To daje posebnu dimenziju ovoj knjizi razgovora.

 

Aleksandar Ćuković, Konture horizonta, Jumedia Mont, Podgorica, 2015.