Kultura
Težak izraz meke ruke Leonida Kogana
Luna Gradinšćak, Subotica
Čovek za kojeg se znalo govoriti da je večito ljutog izgleda, Leonid Kogan, rođen je kasnog novembarskog dana u dnjepropetrovskom domu (SSSR) 1924. godine. Otac, umetnička duša posvećena fotografiji, tek je ovlaš svirao violinu, pa je Leonid od malih nogu bio upućen na ovaj žičani instrument i posvetio mu život. Ovaj jevrejski violinista, čudno mrkog pogleda, na virtuozne načine izvodi neke od najlepših komada poput violinskih sonata Betovena, Bramsovog violinskog koncerta u de duru, Bahovih partita i mnogih drugih dela pridošlih iz umova posvećenih klasici. Vezan za zvuke violine ruskog umetnika Jašu Hajfica, brusi svoj stil i ostavlja upečatljiv improvizatorski rad za istančane slušaoce muzike. Iako rođen u vreme neprevaziđenog violinskog izvođača Davida Ojstraha, Koganov rad nije počivao nezapažen, premda se često spekulisalo o tome da je ostao u Ojstrahovoj senci, budući da je talenat ovog violiniste, rado, i sa velikim razlogom, uzdizao Sovjetski Savez. Čini se da je Ojstrahovo plemenito lice, ozareno dobrodušnim emocijama prilikom izvođenja kompozicija, poručilo mekšu i prodorniju notu na putu ka ljudskom srcu, dok je Koganov pogled uvijen u ozbiljnost i teskobu, ostavio težak ton u kojem samo retki umeju da prepoznaju vrednost, zbog koje ga i zavole.
Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije sajta NoviPolis. Ipak, po postojećem Zakonu o javnom informisanju NoviPolis odgovara za sve sadržaje koji se nalaze na njegovim stranicama, pa u skladu sa tim zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara. Komentare uvredljive sadržine, kao i komentare za koje sumnjamo da su deo organizovanog spinovanja javnosti, nećemo objavljivati.
