Pretraga
Pronađite nas na
 

Pošalji prijatelju

Kultura

Ledeni dah tragedije

Autor: Veljko Stanić

Miloš Vojinović, Političke ideje Mlade Bosne

Kao da smo sve o njoj znali, njenu mladost, ideale i žrtvu – nastupajući sa vekom koji je za nama, Mlada Bosna se za njega neraskidivo vezala, duboko se utisnuvši u kolektivno pamćenje. Ipak, knjiga Miloša Vojinovića će nas svojom neobičnom svežinom u tome brzo razuveriti. Vođen finim osećajem za opšte, evropske prilike onoga doba kao i intimnim poznavanjem istorije mladobosanaca, Vojinović je napisao nadahnutu studiju o njihovim političkim idejama, knjigu koja u živim bojama otkriva duhovni svet mladih buntovnika. I doista, ne napuštajući svoju osnovnu temu, štivo koje je pred nama kao da prerasta u kulturnu i intelektualnu istoriju jednog nemirnog vremena.

78741
. .

Autor je s dobrim razlozima odabrao da piše o političkim idejama Mlade Bosne. U tome se on razlikuje od svojih prethodnika i u tome odlazi korak dalje. Dok je Veselin Masleša nastojao da osvetli društvenu i ekonomsku prirodu Mlade Bosne kao revolucionarnog pokreta, Vladimir Dedijer je u svojoj klasičnoj studiji o Sarajevskom atentatu mladobosance vezivao za rodno tlo, tradiciju kosovskog zaveta i imanentnu južnoslovensku i balkansku kulturu otpora. Predrag Palavestra je tumačio literarne i umetničke vrednosti mladobosanskog senzibiliteta. Vojinovića su, međutim, zanimali evropski politički uzori Mlade Bosne kao nove generacije u političkom i kulturnom životu, njena lektira i spisi, intelektualni razvoj.

Nakon što je pažljivo ocrtao međunarodne prilike, odlike austrougarske vladavine u Bosni i Hercegovini, poreklo mladobosanaca, njihovo školovanje i formiranje, Vojinović je pristupio iscrpnoj analizi mladobosanskih tekstova, prepiske, memoara. Posebnu pažnju posvetio je ulozi univerziteta i većih kulturnih centara, ne samo u Austrougarskoj, već i u Švajcarskoj i Francuskoj, cirkulaciji knjiga i brošura, prevodima. U njegovoj analizi susreću se ispitivanje opusa – literarnog, kritičkog, filozofskog, umetničkog – sa podrobnim osvrtom na politički i društveni kontekst. Naglašena teorijska kultura, s posebnim osloncem na dela Manhajma i Skinera, važna je odlika ove studije, utoliko značajnija kada se sagleda u svetlu veoma skromnih teorijskih implikacija u savremenoj srpskoj istoriografiji. Autor nas svojom knjigom usmerava i ka modernim istraživačkim praksama istorije intelektualaca, kulturnih transfera i mreža, istoriji knjige i čitanja.

Vojinovićeva analiza političke kulture Mlade Bosne potvrđuje misao francuskog istoričara Fransoa Firea: „Od vremena Francuske revolucije, napredovanje demokratije u Evropi neprekidno se ostvaruje i doživljava i kroz revoluciju i kroz naciju.“ U godinama pred Prvi svetski rat u kojima su još prisutni svi plodovi 19. veka, ali se kristališu i ideološke matrice stoleća koje dolazi, Mlada Bosna predstavlja spoj ovih načela: osvajanje slobode kroz nacionalnu revoluciju. Zalaganje za nacionalnu državu, utemeljenu na načelima narodnog suvereniteta, opšte pravo glasa, ekonomsko i socijalno oslobođenje, modernizaciju, proizlazi iz razuđenog uvida mladobosanaca u modernu političku filozofiju.

78750
. .

Vojinović analizira italijanske, nemačke, francuske i ruske izvore, u širokom luku od Deklaracije prava čoveka i građanina, preko Fihtea i Macinija, do Kropotkina. Karakter mladobosanskog nacionalizma je demokratski, liberalni, a ne organski. Prihvatanje revolucionarnih metoda borbe Vojinović analizira u kontekstu političkih atentata u Evropi krajem 19. i početkom 20. veka, ali i u svetlu nedemokratskog režima u Bosni i Hercegovini koji onemogućava političku opoziciju.

Kao i veći deo omladine neposredno pre 1914, Mlada Bosna je predstavnik borbenog, unitarnog jugoslovenstva; njen revolucionarni elan, ali i okrenutost liberalnim, univerzalnim vrednostima, antiklerikalizam, sluh za društvene probleme, utiču da ona u svom jugoslovenskom voluntarizmu potceni teret nacionalnih i kulturnih razlika među Južnim Slovenima. Ako je danas lako odbaciti revolucionarno nasilje, nije potreban znatniji napor ni da bi se ono u mladobosanskom iskustvu shvatilo kao odgovor na represivne mere austrougarske uprave. Znatno je teže, međutim, pronaći zamenu temeljnim političkim vrednostima mladobosanaca. Iako one nisu izrasle u celovitu političku doktrinu, knjiga Miloša Vojinovića pokazuje da je politička kultura mladobosanaca bila razvijenija nego što se to obično mislilo. Znalačkim izborom citata i njihovom slojevitom analizom, autor nam je istovremeno ponudio i neobično aktuelnu hrestomatiju koja ima šta da kaže savremenom čitaocu.

78743
. .

Govoreći o Mladoj Bosni i zavetu svoje generacije dve decenije nakon Sarajevskog atentata, Ivo Andrić je kazao: „I dok nas traje, mi ćemo u sebi deliti svet po tome na kojoj je ko strani bio i čime se zaklinjao 1914. godine. Jer to leto, leto 1914, žarko i mirno leto, sa ukusom vatre i ledenim dahom tragedije na svakom koraku, to je naša prava sudbina.“ Svestan udaljenosti koja nas deli od tog vremena, ideoloških upliva i savremenih političkih zloupotreba koje podvrgava kritici, Vojinović nastoji da nas vrati autentičnoj, izvornoj Mladoj Bosni. Ispod njegovog pera ona izlazi nadahnuta modernim političkim idejama, uz to hrabra i odlučna u svom idealizmu, ali i nejaka da razreši krupne zadatke koje je na sebe preduzela. Mlada Bosna umire mlada – ona je istovremeno tvorac svoje sudbine, ali i njena žrtva. Za nju kao da važi ono što je jedan od preživelih mladobosanaca Pero Slijepčević napisao za Aleksu Šantića: „krv junačka, duša devojačka“. Ali i ono što je Sent-Bev kazao o francuskom revolucionaru Barnavu, razmišljajući kakav bi tok uzeo njegov život da nije rano prekinut: „Časno bi stario, ali osećajući kako mu trne plamen i ne noseći više munju na čelu.“

Pisana con amore, ali odmerenim tonom, knjiga Miloša Vojinovića uz to pruža i zadovoljstvo čitanja. Tome doprinose njena harmonična struktura, dinamičan tok, kratka i precizna rečenica. Najzad, knjiga otkriva i autorov posebni senzibilitet za kulturnu i intelektualnu istoriju. Sve to nedvosmisleno nagoveštava jedan novi glas u srpskoj istoriografiji.

78746
. .

 

Miloš Vojinović, Političke ideje Mlade Bosne, „Filip Višnjić“, 2015.

Ostavite komentar

Zaključano : Otključajte povlačenjem udesno...

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije sajta NoviPolis. Ipak, po postojećem Zakonu o javnom informisanju NoviPolis odgovara za sve sadržaje koji se nalaze na njegovim stranicama, pa u skladu sa tim zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara. Komentare uvredljive sadržine, kao i komentare za koje sumnjamo da su deo organizovanog spinovanja javnosti, nećemo objavljivati.

01.04. 2016 16:56

Goranko Ilić

Prikaz knjige je odličan. Znam Vojinovića. Vojinović je bio odličan student istorije. Bio sam na promociji ove knjige koja je bila odlična.

odgovori