Kultura

Njegošev Grand Tour iz novog ugla

Njegoševo veliko putovanje: Meditacije o vizuelnoj kulturi Italije

Profesorka Beogradskog univerziteta Saša Brajović najvećim delom istraživačkog rada bavi se barokom i Bokom Kotorskom. Traži odgovore na pitanja koje sama postavlja – “Kako se danas razume barokna vizuelna kultura? Da li savremeni čovek u njoj prepoznaje nešto blisko, ili bar interesantno, ili mu je tuđa i odbojna? Zbog čega mu je blizak, zbog čega stran barok?” Ovog puta, proširuje temu baveći se Njegoševim putovanjem u Italiju, stazom kojom su hodili intelektualci s početka 19. veka, pa je i nazvana Grand Tour.

Monografija Saše Brajović Njegoševo veliko putovanje. Meditacije o vizuelnoj kulturi Italije predstavlja Petra II Petrovića Njegoša u drugačijem kontekstu od onog u kojem se obično sagledava: kao obrazovanog evropskog intelektualca na velikom putovanju. Proučava Njegošev boravak u Italiji od novembra 1850. do avgusta 1851. koji je u dosadašnjoj nauci tumačen kao prinudno putovanje preduzeto radi lečenja. Knjiga se zasniva na tezi da je ovo naporno putovanje, od severa ka jugu Apeninskog poluostrva i nazad, Njegoš preduzeo prvenstveno radi zaokruženja svog obrazovanja. Zato se njegovo putovanje s pravom naziva Grand Tour, jer je to ime jednog od najizrazitijih fenomena u konstrukciji intelektualca Njegoševog doba.

Knjiga  izučava Njegoševu komunikaciju s mnogim segmentima italijanske kulture, antičke, renesansne i njemu savremene, i precizno određuje koordinate te komunikacije.Utvrđuje da su Njegoševe meditacije o kulturi i vizuelnoj kulturu Italije odredila prosvetiteljska načela obrazovanja, klasicistička posvećenost antici i romantičarska vizija ovog prostora. Kao i za druge evropske intelektualce prve polovine 19. veka, Italija je za Njegoša bila model kulturnog pamćenja čovečanstva i uporište literarne tradicije na kojoj je formiran. Veliko putovanje za Njegoša je bilo i emocionalni doživljaj, prilika za produbljivanje poetskog i istorijskog promišljanja i otkrivanja niti vlastitog identiteta.

Autorka prati dvostrukost impresija Italije u Njegoševim zapisima: podseća na prolaznost i smrt civilizacija i čoveka i, istovremeno, radost zbog lepote i isceliteljske moći Mediterana; ravnotežu nacionalnog utemeljenja i usmerenja ka širem kulturnom horizontu; tradicionalnog, ali  i modernog pogleda na svet.Knjiga je fokusirana na identitet Njegoša putnika; vladarski i vladičanski delom je ocrtan u kontekstu njegovog putničkog iskustva, dok je onaj poetski izrazitiji jer je integrisan u njegovom poimanju umetničkog dela.

Autorka Brajović je naročito posvećena kontekstualizaciji i recepciji umetničkog dela. Zato u knjizi, nakon izučavanja onoga sto je Njegoš video, posebno razmatra razloge zašto je gledao određena umetnička dela i načine na koji ih je gledao. Njegoševa vizuelnost je, kao i vizuelnost uopšte, istorijska manifestacija vizuelnog iskustva, usmerena konvencijama. Takvim tumačenjem Njegoš nije umanjen. Naprotiv, skrenuta je pažnja na trenutke kada se on predstavlja kao otporan na tuđe interpretacije.

Prvi deo knjige posvećen je konceptima, fenomenima, literaturi i ličnostima koje su uobličile Njegošev Grand Tour. Razmatra se karakter putovanja i načini konstrukcije Njegoševog putničkog pogleda(Njegoš i putovanje, Njegoš i Grand Tour, Putopisi iz Njegoševe biblioteke, Njegoševa Bilježnica i Valenov Novi rečnik). Posebna celina u  okviru prvog dela knjige su stranice posvećene ličnostima koje su gradile Njegošev odnos prema kulturu Italije (Njegoševo i Geteovo veliko putovanje i Njegoš i bajronizacija Italije). U poglavlju Grobovi  pesnika Njegoševe posete memorijalima tumače se u okvirima konvencija Grand Tour-a i u kontekstu romantičarskog sagledavanja klasične i renesansne književnosti.Iako postoji obimna literature posvećena Njegoševim književnim uzorima, u knjizi Saše Brajović prvi put se skreće pažnja na to da se ti uzori moraju posmatrati ne kao dela fiksirana u vremenu i prostoru u kojem su nastala, već iz perspektive političkih, nacionalnih i estetskih normi prve polovine 19. veka. Iz istog rakursa proučen je Njegošev odnos prema Rafaelu (Njegoš i Rafael). Na ovim, posebno nadahnutim stranicama, otkriva se  i Njegošev autohtoni odgovor na sliku Preobraženje Hristovo.

Drugi deo knjige posvećen je itinereru Njegoševog putovanja. Podeljen je na četiri celine: Venecija,Rim, Napulj i Firenca. Na osnovu često nedorečenih i vremenski ispreturanih zapisa u Njegoševoj Bilježnici, pisama, policijskih izveštaja i drugih izvora, Saša Brajović identifikuje mesta (muzeje, galerije, palate, urbane celine, pejzaže, od kojih su mnogi danas izmenjeni, zatvoreni, nepostojeći) i artefakte koje je Vladika posetio i video. Iako je ta rekonstrukcija sama po sebi već izuzetno zahtevan i složen posao, autorka se na tome ne zaustavlja. Zato ovaj deo knjige nije inventar onoga što je Njegoš posmatrao, već promišljanje o načinima na koji su se italijanski predeli i  gradovi njemu predstavili, kao i o odjeku koji je u njemu izazvala njihova tadašnja prezentacija.

Knjiga je ilustrovana izuzetnim fotografijama.

 

Izvor: korzoportal.com