Kultura

U Zečjoj rupi... (Mračna sajber kartografija)

Snežana Savkić, Novi Sad

Kada je FBI tokom 2013. godine zatvorio slučaj Silk Road, ugasivši ovo crno onlajn tržište nastalo u zakrilju Deep Weba, nije se moglo ni pretpostaviti da će „put svile” tek tako vaskrsnuti i ponovo postati udarna vest u svim medijima. Sajt ponovo biva hakovan, onlajn radnje ispražnjene, a bitkoini (digitalna kriptovaluta) pokradeni. Osnovno pitanje koje uzurpira javnost je: da li je reč o novom napadu državnih organa (ili hakera?) po principu „upasti na mrežu, izazvati nemir i neprimetno pobeći”? Obim informacija o postojanju ove ilegalne mreže za visokotehnološki kriminal, na kojoj se razvija „džinovsko” tržište za preprodaju narkotika (i druge „robe”), učinilo je da Deep Web (i mreža Tor), kao paralelni digitalni svet koji predstavlja više od 90% postojećeg internet sistema, postane ozloglašeni mit 21. veka. Taj mit o mračnoj sajber kartografiji s druge strane digitalnog zida, kao podzemlju svih užasa ljudskog uma, doprinosi sve češćoj pojavi izjednačavanja Deep Weba sa terminom Dark Net. Endru Luman (projekat Tor) oštro je odreagovao na medijsku hajku: „ Ne postoji ništa mračno na mreži Tor”.

Njegove reči vode u 2015. godinu kada se pojavljuje i dokumentarni film Aleksa Vintera, čije su osnovne tematske opsesije Silk Road afera, upotreba bitkoina, „jezik” i „politika” digitalnog mraka. Međutim, nakon gledanja ovog filma, u mojim rukama, sasvim slučajno, našla se knjiga autora potpisanog kao Anonimus. Ova knjiga nosi naslov Deep Web: mračna strana interneta, ali sam pokušaj njenog tvorca da „otrgne individualnu istinu iz zagrljaja sistema” kroz lično iskustvo i dijaloge sa hakerima i policijskim agentima, zasnovan je, ne na isključivom tehnopesimizmu, nego na ambivalentnom sagledavanju ovog digitalnog sna. I dok dobija obrise uzbudljive krimi priče ili trilera sa elementima horor atmosfere, katkad postajući postmodernistička (anti)bajka o Alisinom svetu, ili savremeni pokušaj utopije koja je ustuknula pred distopijskom svešću, ova knjiga ostavlja utisak magijskog mesta koje ne želimo da napustimo, ali se u isto vreme plašimo čitavog „spektra utvara” koji u njemu boravi.

Anonimus ne zaobilazi mračnu stranu Deep Weba, štaviše, iz stranice u stranicu, često nas dovodi do najmorbidnijih i najbizarnijih mehanizama ovog skrivenog sistema. Upoznaje nas sa njegovom logikom, kriptovanim jezikom i kartografijom, na kojoj se nalaze raznovrsne kriminalne platforme i sajtovi, među kojima je svakako i Silk Road. Tako npr. Hidden Wiki koja egzistira kao zla sestra bliznakinja Vikipedije, predstavlja neku vrstu „telefonskog imenika" Deep Weba i putokaz u svet sumnjivog tržišta. Ovde se mogu pronaći internet stranice poput Old man fixing fixer's service (za pranje novca, poreske prevare, snaf-filmove, naručivanje robova, droge, oružja...) ili pak Unfriendly Solutions gde neke od ponuda započinju rečenicom: „Najpre treba da nam pošaljete kontakt osobe koju želite da uklonite".

Međutim, budući da je u trećem milenijumu, više no ikada ranije privatnost kao legitimno pravo isuviše kontaminirano polje, autor knjige ukazaće nam  na ovaj svet senki kao viziju eskapizma - viziju mreže koja bi ustvari trebalo da nas zaštiti. Tako mreža Tor jeste slobodna teritorija, anonimno polje i utočište „uzbunjivačima protiv represivnog sistema”, utočište za slobodno mišljenje bez straha od odmazde. TU se odvija i borba tehničke elite sa svojim „tlačiteljima”, a u cilju čuvanja anonimnosti, koriste je i novinari, aktivističke grupe, istražni organi, velike firme kao zamenu za virtuelnu privatnu mrežu (VPN) i zaštitu klijenata i sl.

Anonimus, iz stranice u stranicu, ima tendenciju da čitaocu otvori oči pred svetom u kojem više ne delujemo na informacije, nego i sami postajemo Nečija informacija - o istini da se ni na mreži Tor ne smemo ponašati kao da je to mesto koje nam pruža anonimnost, slobodu i utopiju. Otvarajući slučaj Edvarda Snoudena koji je izazvao veliku kontroverzu kada je izneo dokumente o postojanju  tajnih projekata nadziranja i hakerskih napada SAD-a, on koristi priliku da otvori i pitanje masovne, nekontrolisane i bezobzirne špijunaže građana od strane tajnih službi i postojanja mreže koja je četiristo puta veća od površinskog ili vidljivog interneta (surface web i clear net), i koja egzistira, ne samo kao način arhiviranja empirijskih podataka, nego i kao užasan „džinovski sistem za nadzor čitavog sveta". Dakle, postavlja se pitanje:gde povlačimo granicu između prava na slobodu i prava na bezbednost?

Deep Web kao „utroba lednog brega” celokupnog internet sistema, u sebe već inkorporira čitave banke podataka (pa i one „ugašene”) poput „podruma koji već duže vreme želimo da očistimo”. Činjenica da se veličina svetske banke podataka udvostručuje na svake dve godine i da je stvoren džinovski računarski centar u Juti od strane NSA, a da se sve to nalazi na onoj strani net-sfere nedostupnoj „običnom građaninu", zabrinjavajuća je. Knjiga Deep Web: mračna strana interneta projekat je koji svojim otkrićima gradi novu sliku sveta u kojem živimo, i otvara mnogobrojna pitanja ličnog i kolektivnog identiteta u svetu u kojem prostor informacija postaje kolosalna memorija za prošlo, sadašnje i buduće. Čija smo informacija? Gde je nestao Čovek? Šta je onda konačni cilj „selidbe”informacija iz vidljivog u skriveni paralelni svet? Potpuna podela ili apsolutna kontrola!?  Mnogo pitanja bez pravog odgovora...

I dok se gubimo u moru pretpostavki, kao mala Alisa u šumi punoj putokaza i nedefinisanih pravaca, ova knjiga, udaljiće nas od samog fenomena Deep Weba, a približiti pitanju sopstvenog otuđenja: Zašto u stvarnom svetu zatvaramo vrata za sobom i pred drugima, ali ih isto tako, bez problema, otvaramo i ostavljamo nezaštićene, na beloj površini računara? Postoje stvari pred kojima dugo zatvaramo oči, i vreme je da se odlučimo i uhvatimo u koštac sa njima. Vrata panike otvorili smo sami, i sada se, poput Alise, nalazimo u Zečjoj rupi, iz koje, čini se, izlaska nema. Ali Anonimus, na svoj način, još jednom podseća na onu dobro poznatu Pekićevu misao - Čovek je, na kraju krajeva, ipak  NEIZVESNOST...