Kultura

Slovenački šamanizam

Autor: Filip Vukotić

Tovariš Strmoglavljen - ERROR

Kada bi, dakle, neko upitao šta je mistika, trebalo bi odgovoriti: u skrivenoj dubini iza bezgranične množine sveta videti, proživeti i razumeti da je ovo mnoštvo sve Jedno jedino.[1] Trebalo bi, dakle, proživeti vizije i dobiti razrešenje nečega da bi se svet ukazao ili ukazivao onim što jeste. Razabrati simbole u kakofoniji piksela nepregledne slike koja se posmatra ili nas posmatra. Kako, međutim, viziju, fuziju simbola u njenom cepanju, razlikovati od „prelesti“? I može li se mistik uopšte baviti sopstvenim vizijama na jedan krajnje pozitivistički način kako bi „laiku“ približio tajnu sveta? Teško. Zapravo, nemoguće. Postoji, na sreću, jedna pradavna potreba da se opiše defekt pojavnosti koji je najpre izražavao samu egzistencijalnu težinu, a potom i teskobu u potrazi ka srži i identitu postojanja. Tu pradavnu potrebu, u svoj svojoj čudovišnosti, sačuvali su zidovi El Kastilja, Altamire, Tito Bustilja... Umetnost je, prema tome, uspeti izraziti defekt, bilo da se on (defekt) identifikuje ili čak naglašava kao na primer u slikarstvu kod Pikasoa, bilo da se defekt iskazuje težnjom ka harmoniji pre i izvan defektne pojavnosti kao na primer kod pravoslavnih ikona koje prikazuju lica svetitelja.

Mistik svet spoznaje ili je u stalnoj potrazi za znanjem, ali on je prema tom i takvom svetu pasivan. S druge strane, mag je aktivan. Magija zna isto što i mistika, ali se istovremeno upliće u stvari i menja ih, eventualno stvara. (...) Magija: sposobnost da se misao ostvari.[2] Šamanizam upija u sebe oba iskustva, i iskustvo vizija i iskustvo magije. Šaman je pasivan dok prima viziju, ali je aktivan kada ih magijom razrešava i ostvaruje. Šamanizam je težnja da se vidi, razume i menja. Stvoriti znači promeniti.

Multiistrumentalista, kompozitor i pesnik Martin Ukmar (1978, Slovenija), poznat pre svega kao Tovariš Strmoglavljen, već dugo se oprobava u različitim stilovima i pravcima muzike tražeći način kako da upotpuni lični izraz. Pored toga što stvara i svira samostalno možemo ga čuti i videti kao deo još nekoliko bendova ili muzičko-scenskih projekata od kojih su nesumljivo najvredniji avangardni NEVEM NEVEM na čelu sa mladim slovenačkim pesnikom Dejanom Kobanom  i Barka tone in bele plombe sa Danijem Kavašom. Umetnici poput Ukmara stvaraju u svim uslovima i na svakom mestu, ne bežeći od inspiracije i udovaljavajući nagonu. Tako od Ukmara možemo čuti sa jednakom strašću odsvirane buku i bes, rastrojstvo svih tonova, ili svedenost tonova koja više odgovara nekom sofisticiranijem osećanju. Ipak, moglo bi se reći da je najveći deo Ukmarovog stvaralaštva kombinacija od oba.

moj prostor je nikjer

moj prostor je nikjer

moj živi trup

telo, kjer sem

nehvaležno bivanje

brezbrižno čutenje

vtis odtisa

slučaj pohlepa

odraz ljubezni

žival brez repa

tu sem in nisem

tu sem in nisem

(„prostor nikjer“)

Prošlogodišnji konceptualni Ukmarov album ERROR koji je objavio kao Tovariš Strmoglavljen upravo se oslanja na temu sa početka teksta, odnosno on joj je povod. ERROR ili defekt pojavnosti je kod Ukmara nemogućnost da pronađe svoje mesto u svetu. Međutim, on taj nedostatak pretvara u svoju prednost. Ako ne može biti negde određeno, omeđeno, on će biti svuda. Album počinje pesmom Prostor nikjer koja u samom uvodu ima uznemirujući metalni zvuk koji podseća na udarce šipke o rešetke kaveza. Na kraju pesme taj zvuk se ponovo javlja, ali ovog puta više podseća na voz koji napušta stanicu. Putovanje je počelo. Naredna pesma V moji glavi pa... odvodi nas u taj prostor koji je svuda i koji je zbog zvuka koji pravi ukulele neko osunčano daleko ostrvo. Ne treba u ovome tražiti hedonističke vizije. Sunce je u Ukmarovoj poeziji ono što je izvan, što je teško dostizno. Ono je sama iluminacija. Na ovu temom se nastavlja Sveženj snopov, ali sa znatno zloslutnijim osećanjem. Ukmar pred sebe postavlja pitanje o gubitku smisla i nastojanju da se on očuva i to tako što će se proniknuti u sam njegov koren. Onaj zvuk šipke ponovo onespokojava slušaoca podsećajući ga odakle je putovanje počelo i da se lako tamo može i završiti.

V MOJI GLAVI PA    

pomladila se je

cvetje v laseh

zadišalo je

v očeh nasmeh

 

v moji glavi pa...

 

namesto pameti

roj divjih čebel

mrgoli in brenči

spet brez pomoči

 

v moji glavi pa...

 

v živo zeleno prerojen svet

čebele nabirajo med

 

v moji glavi pa...

 

zlato sonce v očeh

na obrazu nasmeh

na rdečem obzorju

čebele nabirajo med

 

SVEŽENJ SNOPOV

 

v sončnem žarku

se razodeva življenje

smrtna tišina

v hrupu misli

brezkompromisni

brez odločbe

brez sodbe

 

v temi

se utaplja moč

solsticij je

in poletna noč

mesec poln

in v mesečini

svoj spoj

najde zavohan vonj

zavohan vonj

poletja

 

Poslednja Zora nesprečih, ujedno i najduža, ima dva svoja dela. Osećanje iz Sveženj snopov je još više otežalo. Vizije se moraju pročistiti. To je želja i moranje. Ali vizije se ne mogu kontrolisati. Mora se doneti odluka, svesti računi. Mi ne saznajemo konačnu odluku da li nastaviti da se slede vizije ili odustati, ali je naslućujemo. Ukoliko vizije nestanu prizvati duh indijanca. Izazvati viziju i pronaći klicu bolesti. A klica je u razjedinjavanju i otuđenju. Klica je u zaboravu na kolektivno posmatranje sunca. Lek je menjati.Stvarati.

 

ZORA NESPREČIH

 

medlo se svita jutro

jutro, zora, zarja

medlo se svita jutro

jutro, zora, zarja

klecajoče v kolenu

se ziblje volja

 

v svetlobi se kopa

nenavadna oblika

spontanost nežnega dotika

človeškega dotika

prišel je čas odločitve

življenskega odmika

zamika

zamika me slika

da se spet ulovim

v trenutku brezmejnega občutka

 

enkrat sem kaktus pojel

in vame je šel

šaman indijanc

s svojo puščico

prebodel mi je možgan

plesal sem sam

in igral cel dan

 

Martin Ukmar je nepretenciozni umetnik koji svoja dela stvara iskreno i nadahnuto sa onim što ima. A ima, pre svega, puno srce. Gitara, klarinet, ukulele, timpani, daire... odzvanjaju upravo ritmom tog srca koje je dovoljno veliko da primi čitav svet u jedan zagrljaj. Nakon Ukmarove muzike osetićete se Jedno sa njim, jer je on onaj koji je uspeo u sebi da objedini i maga i mističara. I viziju i promenu. Slovenački šaman.

 

[1] Bela Hamvaš, Vordsvort ili filozofija zelenog u knjizi Istorija i apokalipsa, draslar partner, Beograd, 2010

[2] Isto