Iskre

Novi Polis - Godina prva

Uredništvo NP-a

Tačno pre godinu dana, nekolicina intelektualaca srednje generacije iz Banja Luke, Beograda i Novog Sada, okupila se oko jedne zajedničke ideje. Želeli su da naprave jedan sajt. Nisu imali finansijera, nisu imali političku podršku, nisu imali grantove stranih fondacija, uvek spremnih da finansiraju autošovinističko divljanje ili sajtove koji depolizituju javni prostor. Sve to nisu imali jer nisu želeli da naprave sajt čije će glavne zvezde biti roba koja se prodaje i ljudi koji se prodaju, sebični srpski selebriti kor i elementi srpske političke klase koji ni posle nekoliko sati razmišljanja ne bi mogli da se sete nečega što već nisu izdali. Nisu, takođe, želeli da naprave sajt koji bi poticao čitaoce da budu slepi, glupi i zaboravni, koji bi ih uveravao da je sve gotovo, da su sve bitke izgubljene i da su svi brodovi potonuli. Nisu želeli da naprave sajt od koga bi zarađivali.

Umesto toga, želeli su da naprave jedan sajt, za koji su ih svi uveravali da neće trajati duže od mesec dana. Sajt koji su želeli da naprave suprotstavio bi se ekonomskom totalitarizmu multinacionalnog kapitala i njihovim grupama za pritisak, ali i preprekama ljudskog faktora kao što su to glupost i lenjost duha, defetizam, ljudska sujeta i osećanje potpune nacionalne inferiornosti koje je zavladalo srpskim javnim prostorom. Želeli su da naprave sajt koji bi bio prožet građanskim duhom, ali ne onim palanačkim- dakle inferiornim, koji su najbolje mogli da opišu upravo oni koji su i sami bili palanačkog kova, inferiorni u odnosu na svoje prethodnike i savremenike iz sveta. Osnivači sajta nisu patili od osećanja palanačke inferiornosti zato što su znali da postoji jedan drugi, istinski građanski duh, čiji bi primer mogao da bude Pekić. To je građanski duh u kome se spajaju nacionalna i demokratska komponenta, modernost i kultura sećanja, uviđavnost i energija, hrabrost i odlučnost, nacionalna i ljudska solidarnost. Otuda su odlučili da sajt nazovu Novi Polis.

I tako je počelo. Na početku nisu imali ništa osim naslova, i volje da urade nešto nemoguće. I pošto su poverovali da je tako nešto nemoguće ipak moguće, uložili su svoj novac da bi sajt postavili na internet, kao i svoje vreme da bi ga administrirali. Pozvali su svoje prijatelje da im se pridruže u jednom projektu za koji su osećali da polako postaje veći od svakog pojedinačnog imena i svakog pojedinačnog teksta. Neki su to shvatili i prišli su im. Onda su, vremenom, počeli da dolaze i drugi ljudi koje isprva nisu poznavali, a koji su, čitajući tekstove na sajtu, osetili da je Novi Polis i njihov sajt. Sada u radu Novog Polisa  učestvuju i ljudi iz Londona, Moskve, Bostona i Bona, iz Kremone, naši ljudi iz Beograda, Banja Luke, Podgorice, Niša, Leskovca, Nikšića, Kruševca, Kosjerića, Novog Sada, Subotice.... Za godinu dana, na sajtu se pojavilo preko hiljadu originalnih tekstova, prevoda i prenesenih tekstova.

Želeli bismo da se zahvalimo svima koji su sarađivali ili i dalje sarađuju sa Novim Polisom. Svima koji nas čitaju, dele tekstove sa sajta, komentarišu ih ili lajkuju. Hvala onima koji su finansijski pomogli ovaj sajt skromnim prilozima, obezbeđujući tako onaj nužni minumum sredstava bez koga ovakav sajt ne bi mogao da postoji, a ne tražeći ništa za uzvrat. Novi Polis je u pravom smislu naš zajednički sajt, nas koji ga čitamo i pišemo, a ne sajt dvojice ili trojice ljudi. To je ono što mu daje snagu: ideja da nas sve zajedno čini jačim, boljim i hrabrijim nego što bi svako od nas bio ponaosob, bez Novog Polisa. Zato, hvala svima vama koji ste čitajući ili pišući za Novi Polis, osetili da nije sve gotovo, da se igra još uvek igra, i da naše vreme nije poslednje vreme.

Vaš Novi Polis