Blog
Besplatna pornografija i kriza savremenog doba
Stefan Pajović
U prevodu sa izvornog grčkog, „pornografija“ doslovno znači „pisanje o prostitutkama“. Ova definicija je znatno manje glamurozna od filozofske dubine pojma „eros“ (otud „erotika“) i latinskog „amor“ (ponaški „ljubav“).
Pornografija je, ipak, daleko starija i sveprisutnija od romansiranih srodnih termina. Još u paleolitu prvi ljudi su slikali i vajali prikaze žene, ali i seksa. Preko rimskih freski pa sve do bezmalo komičnih slika erotike u viktorijansko doba, rudimentarnost medija je onemogućavala da se pornografija odeli od nadređenog pojma erotike. Čak ni razvojem fotografije potkraj 19. veka pornografija nije uspela da se razmaše zbog tada još konzervativne prirode evropskih društava. Čak i slike američkih prostitutki iz 1890. godine otkrivaju mahom gola ramena.
Pornografska revolucija je započela nakon Drugog svetskog rata kada su pokretne slike i fotografije visoke rezolucije omogućile da ovaj sadržaj postane široko dostupan i eksplicitan. Svim muškarcima je dobro poznat kultni status Plejboja koga je 1953. pokrenuo bonvivan Hju Hefner. Još jedan „revolucionar“ je bio Lari Flint koji je u novembarskom izdanju Haslera iz 1974. godine objavio slike vulve u krupnom planu. Uz Penthaus, ova dva časopisa za odrasle bili su korifeji pornografije sve do kasnih osamdesetih godina 20. veka.
Pojavom interneta, kreće opadanje broja pretplatnika ovih časopisa, jer je pornografija ušla u svoje zlatno doba. Isprva, pornografska industrija je nekako preživljavala prodajom Ve-Ha-Es kaseta i kompakt diskova, ali kada je piraterija uzela maha, njihovi prihodi su počeli da opadaju. Internet je omogućio milionima potencijalnih korisnika da pristupe pornografskom sadržaju besplatno, iako su na nekim mestima zakonodavci pokušali da ograniče diseminaciju ovoga sadržaja. Lajv-strimovi i pretplate na video kanale su spasili porno industriju, da bi ona procvetala tokom pandemije virusa korona. Procene govore da je ova „privredna grana“ danas teška 97 milijardi dolara.
Priča o razvoju pornografije jeste pomalo degutnatna sa stanovišta hrišćanskog morala, ali je slika i prilika društvenih promena tokom vekova. U antici, na primer, golotinja nije bila ništa neobično, a na pederastiju se čak gledalo blagonaklono. Kako je širenjem hrišćanske dogme seks prognan na margine društva, tako se formirala inicijalna baza konzumenata erotike i potonje pornografije.
Ako premotamo istoriju pornografije do 20. veka, shvatamo da su „pioniri“ poput Hefnera i Flinta svojim korisnicima zapravo nudili erotiku. Njihovi časopisi su u duhu eufemizma prethodnih vekova nudili slike obnaženih žena „gospodi“, odnosno sloju ljudi koji su imali devojke i žene, ali su tražili nešto više. Naravno, tinejdžeri su takođe pokušavali da se domognu ovih izdanja, jer su želeli da vizuelno spoznaju žensko telo pre nego što ga spoznaju taktilno. U toj radoznalosti nema ništa loše i sve spada u sastavni deo odrastanja milenijumima unazad.
Danas, ukoliko ukucate pojam „porn“u Gugl pretragu, dobićete hiljade pogodaka koji vode na besplatne pornografske vebsajtove. Kada uđete na te sajtove, moći ćete da birate između stotina hiljada besplatnih video zapisa najrazličitijeg sadržaja svrstanih u stotine kategorija, pa ko šta voli nek izvoli. Zapravo, jedini pornografski sadržaj koji je ostao ilegalan ili nedostupan jesu video zapisi koji više spadaju u sadizam, nego u pornografiju proisteklu iz erotike.
Kako opšti pornografski sadržaji beleže veliki broj poseta (stotine miliona jedinstvenih poseta dnevno) postavlja se pitanje ko gleda besplatanu pornografiju? Dok je pornografiju trebalo platiti ili krišom dobaviti, ovo pitanje je bilo izlišno. Naime, čovek koji je spoznao ženu čitao je i gledao porno sadržaj kako bi nadomestio neki nedostatak iz sopstvene spavaće sobe. Neko možda voli svoju ženu, ali je ona frigidna, pa je kupovao Plejboj da iživi svoje fantazije. S druge strane, možda je neki muškarac kupovao porno filmove žena sa velikim grudima, jer je njegova supruga imala skromno poprsje.
Bilo kako bilo, pornografija 20. veka imala je kompenzatornu društvenu ulogu i jeste pružala neku vrstu indukovane katarze. U oba naša primera, pornografija je spašavala brak, jer je inhibirala muškarce da potraže drugu ženu zbog banalnog razloga poput lošeg seksa. Kao što su Stari Grci pohodili pozorište da kroz glumce na sceni prožive svoje najstrašnije pomisli, tako su muškarci do pre nekoliko decenija konzumirali pornografiju da nadomeste sve manjkavosti svoga seksualnog života. Antički teatar nije jedinstven, jer i danas idemo u bioskop (movie theater) po neophodnu dozu katarze koja će nam isprati sve nepoželjne emocije.
Nažalost, ono malo dostojanstva i pozitivne role pornografije od pre par decenija danas je potpuno nestalo. Konzumentima današnje besplatne pornografije ne nedostaje deo erotičnosti, već im nedostaje bilo kakav kontakt sa ženom. Oni su poput ranije pomenutih tinejdžera, samo što kod njih radoznalost nije razumljiva i privremena, već je patološka i bolno konstantna. Ovakav odnos prema pornografiji koja je sahranila erotiku jeste slika i prilika posrnuća zapadne kulture i društva u kome je žena pretvorena u trofej. U primitivnim društvima gde se vrednost mláde meri grlima stoke postoji veći stepen poštovanja prema ženi nego u zapadnjačkoj instituciji „trofejne supruge“.
Naime, „dobro se oženiti“ izjednačeno je sa seksom i time je dobar broj muškaraca osuđen na besplatnu porografiju kao jedini ventil prirodnog seksualnog nagona. Ovime se problem pornografije prelio i na ženski pol, jer jedan broj žena sebe i svoje telo svojevoljno, uprkos vekovnoj borbi za emancipaciju, pretvara u robu koja onda valjda izlazi na neko tržište, gore od robovlasničke pijace.
Tako je problem besplatne pornografije prerastao u problem oba pola koji preti da produkuje generacije žena i muškaraca nesposobnih da shvate da ih spaja mušičavi Amor, a ne povoljna investiciona klima. Erotika je nadgradnja ljubavi, a današnja besplatna pornografija devastira upravo tu zdravu bazu muško-ženskih odnosa kao nikada pre u istoriji ljudskog roda.
