Blog
Ep o mamurluku
Aleksandra Šipovac
Dođu tako neka jutra, mamurna, u kojima se čovek ne seća ničega drugog do osnovnih metoda preživljavanja. Udahni, diši, izdahni, zanemari smrad i polako pokušaj da odvojiš glavu od uvale jastuka. Prvi minuti su tada krucijalni, u njima se lomiš i histerično dozivaš svest u pomoć jer su ti u očima maloazijski arhipelazi ali ništa što objašnjava ovo stanje svesti. Nemaš misao, nemaš glas, samo neki grč koji sada intuitivno osećaš kao već egzistencijalnu pobedu nad tobom. Ćutiš i zuriš gde stigneš odukativno pola sata, a onda... Onda nastaje veličanstveni Užas.
Glavno pravilo Mamurluka jeste to da se mozak aktivira tek pola sata nakon primarnih telesnih funkcija, nakon čega preskače desetak očekivanih i uobičajenih radnji i prelazi na neočekivanu - vrišteću. Mozak je glavni krivac za Mamurluk, mastermajnd prljave igre samokažnjavanja i samoprezira. Ruke i noge ne bi imale ništa protiv rakija i džeka koji struje sada već izlapelo krvotokom tvojih vena. Mozak je gad. On ti u minuti zada sto pitanja, a zauzvrat ti daje samo jedan ogroman krater memorije i pet maglovitih isečaka nekih karikaturisanih likova koje sigurno nećeš pronaći da su ti na viberu poželeli dobro jutro. I tako, dok se ti sizifovski mučiš, mozgu je dosadilo pa se resetovao po principu karpe diema: nema veze, to je sve život, to je sve jedna velika rapsodija utisaka i dešavanja, boemski iskristalisanih čula i daha mladosti. Mozak je u stvari pozitivac! Operativac! On je prostodušna kurva čijim rečima ne odolevaš i slepo veruješ, jer od nje zavisi tvoj bioritam, sve tvoje male smrti pre one jedne, konačne.
Kad si načisto sa mozgom i prihvatiš ovu neslanu zajebanciju na tvoj račun (a ima i', dabome, dosta) na koju godinama ne možeš da se privikneš, ti živiš. Govoriš. Ti si opet, kao i juče, jedna usresređena živuljka koja zna kako da koristi viljušku i nož. Eto. Gotovo je.
Samo što nije. Na kraju beše noć. Tišine i tmine su omiljene mozgu da zavrti još jednom ruski rulet zajebancija sa tvojim ganglijama. Taman što si iskalkulisao sve preteće misaone radnje i sveo ih na racionalnu jednačinu po onoj Platonovskoj - umišljaš, dok toneš sa blagošću u san i sa skoro pa apsolutnim spokojem u duši, počinje da odzvanja buka. Nemaš više snage, sklupčaš se i stisneš puštajući ih da završe svoj repertoar.
Kuda putuju svi ti Mamurluci godina? Šta skrivaju? Kako ćeš jednog dana pred Bogom opravdati grehe kojih ne možeš da se setiš? Šta Mamurluk hoće od nas? Ko se iza njega krije?
JESU LI LjUDI KOMARCI NEKOG DRUGOG UNIVERZUMA?
