Blog

Devičanstvo i grad

Isidora Ana Stambolić, Subotica

U nizu priča sa drugaricom uz ceđenu narandžu, došli smo do teme koliko je devojkama, koje su device u ranim ili kasnim dvadesetim godinama, lako da se snalaze u modernom svetu koji uglavnom podrazumeva, ako neko ne bogato, onda bar osnovno seksualno iskustvo u tom životnom periodu. To me je navelo da porazmislim o statusu devičanstva nekada i sad. Poznato je da je devičanstvo i njegovo dejstvo kroz istoriju tumačeno na različite načine. Stoga je najpodesnije da dijahronijskim pregledom sagledamo temu ženskog celibata (devičanstva) . Naravno da sam sebi postavila pitanje koliko antropološko-sociološko znanje je neophodno da bi se pravilno sagledao pojam ženskog celibata i njegova percepcija, međutim, moje razmišljanje nije namenjeno stručnom definisanju i određivanju nekog pojma kroz istoriju,  te sam dala sebi za pravo da ovaj pojam sagledam iz svog ugla želeći da otkrijem što veći broj faza metamorfoze pojma devičanstva.

U Antici, pojam ženske devstvenosti je bio ambivalentan. Bio je, često, vezivan za boginje, sveštenice, a mnogo ređe za prosečnu ženu. Uzrok tome može biti i uređenje društva koje je zahtevalo od žena da se ostvare kao majke, iako znamo da u starogrčkom društvu žena nije uvek određivana na osnovu majčinstva. Ipak, devstvenost je bila određena vrsta privilegije i smatrala se oruđem sakralnosti.

Pored Atine i Hestije, jedna od najpoznatijih i najznačajnijih antičkih boginja koja je posedovala devstvenost bila je Artemida. Uz to, zanimljivo je primetiti da je Artemida boginja prirode, divljači i sama predstavljana pomalo divlje, „ne ukroćeno“, što može voditi poreklo od izaostajanja seksualnog iskustva. To nas neodoljivo podseća na priču o Enkiduu i njegovoj vezi sa prirodom, sve do trenutka seksualnog iskustva. Veza boginje prirode i boginje mudrosti sa devstvenošću me je podsetila i na kasnije ustanovljenu, srednjovekovnu odrednicu „mužastvena“ žena – žena koja je pametna, odlučna, sposobna, kao i muškarac i koja nije potčinjena seksualnim činom nikome. Ipak, treba napomenuti da je Artemida i dalje imala tesne veze sa decom i majčinstvom. Postojala su verovanja da od nje zavise bolovi pri ženskom ciklusu i porođaju, kao i da je mogla da daje i oduzima živote majkama i deci. Elizabet Abot u svojoj knjizi Istorija celibata tvrdi da su „ženski“ bolovi bili povezivani sa Artemidom, stoga što se verovalo da ona kažnjava sve koji napuste njen svet devičanstva.

Devičanstvo žena je često privlačilo pažnju antičkih bogova i najčešće je pokušavano da se naruši. Veliko pitanje je zašto?

Vidno je da je devičanstvo označavalo određenu moć i vlast, koja se skladišti unutar jedne žene. Povezanost devica sa poznatim antičkim hramovima i proročištima se može tumačiti u tom duhu. Devstvena žena je smatrana „čistom“ i moćnom. Ona je sama po sebi predstavljala potencijalnu plodnost, koja treba i mora biti u službi bogova. Prva sveštenica u Delfskom proročištu je bila devica. Ipak, najpoznatije sveštenice-device su one koje su čuvale postojanost i trajnost rimske države – Vestalke. Vestalki je najčešće bilo šest i činile su ih devojčice, koje još nisu dobile svoj prvi ciklusu (od 6. do 10. godine). One su služile trideset godina u hramu, a dužina njihove službe je određena na osnovu dužine veka plodnosti jedne žene. Dakle, dokle god je žena potencijalno plodna ona je bila korisna bogovima i „žrtvovana“ je njima. Treba napomenuti da se celibat antičkog sveta nije držao zarad čuvanja od „telesnog greha“, kako će to kasnije biti, već se radilo o veličanju i poštovanju kulta plodnosti.

Slično negovanje kulta plodnosti možemo pronaći u tradicionalnim ženskim povorkama (kraljice, lazarice, dodole), u kojima su se devojke, koje su spremne za udaju kitile biljem, oblačile najčešće u odeću boje plodnosti i obilazile selo, kako bi poželele blagostanje i plodnost domaćinima. Da, naravno da je to bio odličan izgovor za veoma suptilni „flert“ sa potencijalnim mladoženjom u nekoj od kuća, ali ujedno se u njima krilo i sakralno proširivanje velike, još uvek neiskorišćene, plodnosti na celu zajednicu, pa i na samu zemlju.

Hrišćanstvo je sa sobom donelo novi pogled na fenomen devičanstva. Ukoliko danas pomenete devicu, postoje dve najčešće vrste asocijacija. Prva i više verovatna, asocijacija na horoskopski znak i druga, ređa, ali ne i nepostojeća asocijacija na hrišćansku Bogorodicu. Lik Bogorodice je u hrišćanstvu veoma poštovan, čak mi se čini u pojedinim delovima zapadne crkve, više no istočne. U svakom slučaju to je jedan od najupečatljivijih likova Novog zaveta koji nije dobio veliki prostor u jevanđeljskim opisima, ali je postao autoritet hrišćanske vere. Svima je poznata priča o bezgrešnom začeću Isusa Hrista i Bogorodičinoj isključivoj službi Bogu. Ono što je zanimljivo jesu uticaji njenog lika na poimanje ženske seksualnosti, ali i majčinstva u svakodnevnom životu prosečne žene. Negovanje kulta Device Marije je uspostavio kanon po kome je ženska telesnost grešna, čak iako rezultira rađanjem dece.

Stari zavet nema identičan odnos prema ženskoj funkciji. Ona je dužna da očuva svoju devstvenost do braka (ukoliko to ne učini biva kažnjena), a nakon toga je dužna da rađa decu. Ne čini mi se da se postoje primese viđenja greha u rađanju dece, koje je podrazumevalo seksualni čin. Srednji vek je sa sobom doneo posebno razumevanje seksualnosti, kao greha i to uglavnom žesnkog. Ukoliko čovek poželi neku ženu, koju ne bi trebao, najčešće se ženi pripisivalo za greh da ga je zavela. Figure svetica su stoga veoma često bile žene koje su prezirale seksualni čin i predavale se celibatu čitavog života ili su bile žene koje su krenule „stranputicom“ telesnih uživanja i nakon toga se pokajale i odrekle se telesnog dodira zauvek. Primer za takav put je u Žitiju Marije Egipćanke i ako se prisetimo, ona na kraju svog života, posvećenog podvizavanju i molitvi, nakon pokajanja, gotovo da gubi telesne odlike žene u svom izgledu.

Dakle, telesnost i ženska seksualnost su svrstane u grehe, te su u Srednjem veku postajali i posebni okovi za ženski ud, kako bi se devstvenost što sigurnije očuvala do braka. Takav pristup seksualnosti će se dosta dugo zadržati u fasadama javnog ponašanja. Bili bismo naivni kada bismo verovali da je hrišćanstvo uspelo da odgovori ljude od telesnih strasti i zanemarili ogroman broj vanbračne dece i najuglednijih, ali i ljudi iz najnižih slojeva kroz vekove. Uz to, treba napomenuti da ni napredak u nauci i osnivanje industrije nije menjao javni stav prema neophodnom čuvanju devstvenosti devojaka i odbacivanju žena lakog morala.

Filmska industrija posebno obrađuje temu devstvenosti i populariše svojevrsne poglede na nju sa akcentom na tome “kako izgubiti nevinost“ ili na nezgodama koje se dešavaju pri prvom seksualnom iskustvu (American pie, The virginity hit,, The to do list, Easy A, Losin' it...). Sa druge strane, postoje primer ismejavanja seksualnog neiskustva u određenim godinama (40 year old – virgin), kao i nedovoljno intezivnog seksualnog iskustva. Vrhunac iskorištavanja ove teme mi se čini da je dostignut u novoj seriji koja se emituje na FoxLife-u, koja za glavnu junakinju uzima devicu koja je zatrudnela slučajno i nesvesno. Aluzija je jasna, ali je po mom mišljenju tvorac serije definitivno imao problem sa stvaranjem zapleta. Ako masovne medije posmatramo kao odraz većinskog razmišljanja ili popularizacije određenog, naše društvo je od toga da je nedopustivo za ženu da stiče seksualno iskustvo pre braka,  stiglo do toga da je danas nedopustivo da ga ona ne stekne pre braka. Pravo pitanje je pak, ima li u svemu tome ikakvog progresa u sagledavanju žene i njenog tela?

Autorka je diplomirani filolog- srbista, trenutno na master studijama