Blog

Ustav Braše Brče

Braša Brča

U Kroninovoj knjizi Šeširdžijin zamak, koju mi je poklonio Stevan Veljkov (poznatiji kao Braša Brča) naišao sam na čudan papir. Naime, kao da je Braša Brča počeo da piše Ustav. Paor, koji je kasno otkrio knjige, po svemu nije mogao da zna važnost i svrhu najvišeg pravnog akta. Ali, sve je u životu Braše Brče išlo nekim neobičnim tokom. Opsednut alkoholom, kavgadžija; tukao se zajedno sa ocem – po vašarima i seoskim slavama. Bile su to krvave tuče. Noževima. Posle jedne takve tuče završio je u bolnici – izboden. Tu upoznaje mladu medicinsku sestru i potpuno menja svoj život. Mlada medicinska sestra napušta posao i odlazi sa njim u selo, na njive... Tu je i umrla u 51. godini. Poslednje godine života proveo je sam. Jedva je video... Pamtim psa koji mu na zapoved donosi papuče. Obilazila ga je, redovno i brižno (iako je živela u Beogradu) rođena sestra. Kada je ona umrla, obesio se u prozoru – da ga nađu.

No, vratimo se povodu ovog teksta. Ima neku začuđujuću aktuelnost. Nije pametno da komentarišem to što je napisao – ko zna kako bi se taj tekst završio. Ali, pobrojaću tih pet tačaka... Mešavina naivnosti, lucidnosti, neobičnih stavova – ali i vizionarstva.

PUTEVI U SRBIJI SU PROHODNI. Ne znam kako mu je to palo na pamet. Za vreme njegovog života nije bilo blokade puteva. Ali, tačka koja svakom režimu ide u prilog. Ko blokira put – narušava Ustav!

REPREZENTACIJA U SRBIJI SE UKIDA. Da li je tu mislio na sve ono što se pod vidom reprezentacije krije – ne samo na iće i piće – već na sve moguće povlastice (počevši od službenih automobila, besplatnih letovanja do plaćenih telefonskih poziva)... Ali, zar ovu buduću tačku Ustava ne bi trebalo aktivirati pre bilo kakvih kvazi solidarnih poreza?

RIBOKRADICE SU POD ZAŠTITOM DRŽAVE. Ako država već štiti ribokradice, onda u tome mora biti dosledna. U slučaju poplava, mislim da je važno prvo pomoći ribokradicama, pa tek onda poplavljenim naseljima. I tu je bio vizionar. Od njega sam čuo anegdotu o seoskoj svadbi – u jednom susednom selu, uz Dunav – kada je stari svat šapnuo mladoženji magične reči („tuče se šaran”) i kada je posle desetak minuta na svadbi ostala – samo nevesta.

ZABRANjUJE SE UPOTREBA SITNIH SLOVA. Slabije je video poslednjih godina, to sam već rekao, ali ova tačka budućeg Ustava napisana je sitnijim slovima. Kao da se podsmehnuo samom sebi. I ovde je vizonar. Pogledajte samo bankarske ugovore – po veličini slova vidite na šta su sve spremni. Što su slova sitnija, to je prevara veća.

PROFESORI UNIVERZITETA NE MOGU KORISTITI GODIŠNjI ODMOR TOKOM NASTAVNE GODINE. Ovo je najčudnija tačka. Prvo, ne znam da li je uopšte znao šta je to Univerzitet; tek, nešto je slutio...

 

Priredio M.N.