Blog

Egzistencijalna komika

Bojana Stević, Novi Sad

Čujete li zvuk pronicljivog anobium domesticum-a, snalažljivog crva koji u romanu Džulijana Barnsa „Istorija sveta u 10 ½ poglavlja“ izjeda Nojevu barku? Naime, barku sagrađenu od drveta gofera, nama poznatog kao drvo kedra koje sa sobom donosi različite, ali ne i suprotstavljene, simboličke vrednosti. Atributi božanskog i sakralnog koji stvaraju određeni simbolički kontekst , dovode ga u vezu sa mitskim drvetom sveta. Uspostavljanje vertikale između zemlje i kosmosa ujedno označava i izvesne duhovne vrednosti. Nojeva barka vezuje sa za početak stvaranja sveta i čoveka označavajući početak vremena i začinjanja istorijskog poretka. Naposletku, šta nam taj sićušni drvomorac želi poručiti svojim delanjem?

Nedavno gostovanje profesora Mila Lompara u okviru tribine „Savremeni čovek i savremeni svet“ koju organizuje Matica srpska u Novom Sadu, otvorilo je mnoga pitanja. Jedno od ključnih ticalo se koncepta knjižare. Naime, u jednom delu svog izlaganja govorio je o položaju humanističkih nauka u knjižarama širom Evrope usresredivši se na dve najeminentnije ─ jednu u Londonu i drugu u Berlinu. Zastupljenost humanističkih nauka ukazuje na njihovu prisutnost u svetu, poziciju koja im je dodeljena u pretenziji da vlastitim tumačenjem zahvate celinu i suprotstave se fragmentaciji ljudskog iskustva. Uspostavljanje paralele između istorije, filozofije i književnosti, te njihove relevantnosti u savremenom svetu, ukazalo se kao odražavanje ili, pak kao težnja za odražavanjem totaliteta. Težnja savremenog čoveka za saznanjem sveta u kojem se nalazimo – fundamente prošlosti, savremenosti ali i predosećanja budućnosti – ukazuje na suštinsku potrebu potvrđivanja vlastitog identiteta savremenog čoveka. 

U antičkoj Grčkoj, u državi-polisu, javnost se ispoljavala na trgovima, u centru grada. Agora, ili trg, predstavljao je javni prostor na kojem su se vodile rasprave o najznačajnijim verskim, političkim, društvenim pitanjima grčkog polisa. Nekadašnje trgove zamenile su institucije. Rasprave, koje su bile javne i ujedno dostupne svakom slobodnom građaninu Atine, u savremenom dobu postaju institucionalizovane. Značajan preokret nastaje uvođenjem ovog pojma. Šta nam taj preokret označava? Uprkos njihovom javnom karakteru, koji prividno ostaje na snazi, rasprava postaje moguća samo za određene društvene slojeve. Dijalog predstavlja nešto intimno i iz tog razloga označava nemogućnost menjanja sveta i vlastite pozicije na margini. Naposletku, usled toga stvara se ekonomska međuzavisnost u okvirima koncepcije javnog mnjenja. Od sredine devetnaestog veka institucije koje su do tada obezbeđivale vezu privatne sfere sa publikom koja rezonuje, uzdrmane su. To dovodi do toga da diskusija određenih grupacija u salonima ili u gradu počinje poprimati značenje neobaveznih grupnih aktivnosti i neformalnog okupljanja. U tim okupljanjima, iako su predstavljala određene socijalne karakteristike, nije bilo potrebe za diskusijom. Tačnije, potreba za javnom upotrebom uma počela je jenjavati.

Međutim, neformalna okupljanja koja se svakodnevno odvijaju u prostorima knjižare, pri susretima mnogobrojnih stranaca, ipak ne smemo olako odbaciti. Upravo jer su se one, pre razvoja kapitalizma i liberalizma,  nalazile unutar prostora grada. Na taj način postojala je mogućnost učestvovanja u svetu koji je te prostore okružavao. Svi ti stranci koji bi ulazili u određene knjižare donosili bi sa sobom delić aktuelnosti čiji su deo do tada sačinjavali. Bez pretenzija da određenim stvarima oduzmemo važeću legitimnost i značaj, ovde su posredi aktuelnosti svakojakog tipa: vremenskih prilika, doba dana, pucnja na ćošku, mitinga u susednoj ulici ili pak, određene pobune ( hajde barem da zamislimo takvu mogućnost) čiji su neposredni deo bili. Na taj način oni su posedovali mogućnost dijaloga unutar kojeg se istorijskom kontekstu i tradiciji ne bi oduzimala legitimnost. Odgovornost spram Drugog održala bi vlastitu legitimnost.

Međutim, u jeku neoliberalnog kapitalizma prostor knjižare seli su u prostore tržnih centara. Unutar takvog prostora, koji postaje obeležen odrednicama „Deca i zabava“, postaje nam jasan preokret samog koncepta knjižare kao mesta javne upotrebe uma. Ne posedujući više mogućnost da predstavlja deo javnosti i deo sveta, usled vlastite izmeštenosti ka margini, ona postaje odlika visokog kapitalizma. U doba masovne kulture i masovnih medija, kapitalizma i liberalizma, kulturna doba postaju svima dostupna. Na taj način se od publike koja rezonuje i predstavlja javno mnjenje stvara publika kao potrošač kulturnih dobara. Politička javnost, koja se razvila iz literarne javnosti, gubi svoj specifični karakter. Unutar takvog prostora – tržnog centra, u kojem vremenski okvir više ne postoji, osim kao tačka stagnacije, ukida se mogućnost učestvovanja u svetu. Izopštenost zajednice unutar izvesnih idealnih kategorija vremena i prostora ukida mogućnost kritičke svesti. Na mesto toga stvara se ravnodušnost i pomirenje sa trenutnim poretkom koje je okarakterisano čistim bivanjem i raskidom sa tradicijom.

Anobium domesticum, Barnsov junak modernog doba, želi da nam poruči da se jedino unutar šupljine kojekakvog drveta, u vlastitoj usamljenosti, možemo spasiti i preživeti potop. Međutim, da li ono predstavlja spasenje ili prikriveni monolog i otuđenost koja postaje odlika totaliteta?

 

Autorka je studentkinja master studija srpske književnosti i jezika na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu