Blog

Čovek-mašina

Nina Jekić, Novi Sad

Čovek se užasava nad događajem kao što je masakr studenata na trgu u Kini osamdesetih godina. Ostavlja snažan utisak odlomak iz knjige Stenlija Miligrama, Poštovanje autoriteta, u kome se navodi kako je tokom rata u Vijetnamu šezdesetih godina, nekoliko američkih vojnika ubilo grupu dece u jednom selu. U kultnom filmu Šindlerova lista, upravnik logora izdaje naredbu da se pobije nekoliko stotina Jevreja kako bi se oslobodilo mesto za novih nekoliko stotina onih koji dolaze. U sceni filma Čitač, jedna od šest optuženih žena odgovara za ubistvo tri stotine Jevreja tokom Drugog svetskog rata. Ne opravdanje, ali logično objašnjenje za postupke svih navedenih ličnosti leži u pojmu mehanizam vlasti.

Tužilac optuženoj ženi u filmu Čitač  postavlja pitanje zašto nije otključala vrata iza kojih je u štali bilo zaključano tri stotine Jevreja? Odgovor žene glasi: "Ne razumete, ja sam bila odgovorna za te ljude". "Zašto ste pustili ljude da izgore? To je bilo naređenje". Uporni tužilac nastavlja da pogađa u savest optužene, a njena rečenica na koju on nije imao dalja pitanja, ali ni odgovora je: „A šta biste vi uradili na mome mestu?“. U Miligramovoj knjizi, pisac navodi, da je jedinka koja se nalazi u hijerarhiji vlasti spremna na najstrašnije postupke, „jer smatra da joj je dužnost poslušati naređenje“.[1] On, takođe, ističe, da se „moćniji društveni mehanizmi grade tako što se svaki podređeni element postavi kao nadređen u odnosu na element sa prvog nižeg nivoa (...) Sklad je obezbeđen ako svi članovi prihvataju  status koji im je pripisan“ (Miligram 1990: 125).

Šta se dešava ukoliko jedinka mehanizma vlasti ne prihvati naređenje? Jednostavno, biva uklonjena i zamenjena drugom jedinkom. Neko bi rekao, postoje, sigurno, ljudi kojima savest ne bi dozvolila da pucaju na decu u selu, studente na trgu, ili da ne otvore vrata iza kojih gori trista ljudi. Međutim, još jedna odlika jedinke postavljene u surov mehanizam vlasti, jeste odsustvo griže savesti u njenom delanju. „Kada organizam deluje sam za sebe u igru ulazi savest. No, kada funkcioniše u okviru organizacionog modusa, direktive viših instanci ne ocenjuju se unutrašnjim merilima moralnog prosuđivanja“. Kada navedeno objašnjenje uzmemo u obzir, onda možemo razumeti i odgovore onih koji su imali prilike da budu odgovorni za masovnu smrt, a svaki je glasio: "Učinio sam to, jer je bilo naređeno. Oni izvršavaju naređenja, odani su autoritetu koji im je u mehanizmu vlasti nadređen, zato ne osećaju pritisak savesti. Pored toga, rečeno im je da sve što čine, čine zarad višeg cilja. Postupci navedenih ljudi su postupci obezvlašćenih, onih koji „ne žive nego su življeni“.[2]

Ono što je mnogo snažnije i od ljudske savesti i od humanosti – jeste mehanizam uspostavljen sa samo jednim ciljem- ubiti! Svaki čovek postavljen u hijerarhiju, povući će obarač prema meti koju onaj koji je nadređen u odnosu na njega odredi. Zašto? Kako ne bi bio zamenjen drugom karikom, kako bi „ispunio zajednički cilj“, na kraju krajeva, kako bi preživeo. Karika takvog mehanizma vlasti više nije ličnost – čovek postaje mašina za ubijanje, lako zamenljiva. Onog trena kada se mehanizam uspostavi, već je kasno. Destrukcija je neminovna, a lek protiv dehumanizacije još nije pronađen.

 

Autorka je student prve godine doktorskih studija na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu

 

 

[1] Stenli Miligram,  Poslušnost autoritetu, Nolit, Beograd, 1990, str. 11.
 

[2] Oto Bihalji Merin, „Razbijanje kanona vrednosti“, Predgovor u romanu: Proces.  Franc Kafka. Prosveta, Beograd.  1974, str. 16.