Blog

Sebične promene

Borislav Vukojević, Banja Luka

„Samo da moja stranka pobedi, sve će biti drugačije“, pričali su ljudi neposredno pre nedavno održanih izbora u Bosni i Hercegovini. Koliko god da su sakrivali svoja očekivanja, neposrednost tog sudbonosnog dana je razotkrila opštu klimu mišljenja i ponašanja, pogotovo kod mladih koji su partijski angažovani. Naravno, ne smatram da je bilo koji politički angažman apriori loš, ali stekao sam utisak na većina ljudi previše usko posmatra političke procese. Čak i po cenu da me neko pogrešno razume, upustiću se u jedan opis političkog „angažmana“ koji se dešavao uoči izbora.

Sasvim je razumno očekivati da ljudi moraju i trebaju zadovoljavati lične interese. Sada nećemo ulaziti u psihologiju potreba i egoizma, ali ću napomenuti da sam razočaran mišljenjima mladih ljudi sa kojima sam pričao o izborima. Pre tog 12. oktobra, iz razgovora sa mladim, partijski angažovanim ljudima sam dobijao ovakve izjave: „Ja verujem u promene, želim učiniti dobro za sebe i za svoju okolinu, zato sam se učlanio u partiju“. U tim trenucima sam mislio da je svest u mojoj okolini napredovala, da se razvija demokratska participativna kultura. Međutim, nakon izbora, situacija se promenila: bez obzira kojoj političkoj partiji pripadali, mladi iz mog okruženja su počeli davati drugačije izjave.

„Neću više biti u ovoj partiji, nemam koristi od njih jer su izgubili na izborima“, kaže grupa mladih koji su se partijski angažovali neposredno pre izbora. Na moju konstataciju da se promene ne moraju dešavati isključivo kroz političke partije, odgovorili su mi da „treba da se vratim u realnost – kod nas se sve dešava preko veze, pa tako su i ovi izbori namešteni“. U tim trenucima sam shvatio da mi živimo u sredini koja će uvek tražiti krivca za neuspeh, da će retko ko preuzeti makar deo odgovornosti za navodni neuspeh. Međutim, razočaralo me to što su isti ti mladi ljudi saučesnici u onome protiv čega se navodno bore. Sasvim je jasno da su načelno protiv korupcije, protiv nepotizma, protiv diskriminacije ... Ali isti ti ljudi, kada bi došli u priliku, ne bi da menjaju sistem, već bi da oni budu ti koji sada mogu ubirati korist od neke pozicije. Evo jedne ilustracije.

Posle izbora, razgovaram sa čovekom koji tvrdi da želi promene, da želi borbu protiv korupcije i nepotizma. „Šteta, moja partija nije pobedila, što znači da neću imati nikakve koristi od njih“, tvrdi on. Dakle, čitav politički angažman se svodio na ličnu korist, bez brige za opšte dobro. S druge strane, razočaralo me to što se retko ko istinski zalaže za sistemske promene. Ista osoba je spremna da kritikuje vlast, međunarodnu zajednicu, pa čak i vremensku prognozu zbog nepotizma, ali istovremeno priznaje da bi „rado na posao koji bi dobio preko štele“. Kakav je to politički angažman? Zaista, ne želim generalizovati, ali zar ljudi stvarno misle da se korupcija i nepotizam mogu sprečiti tako što će se pričati protiv toga, ali istovremeno biti spreman činiti isto?

Nepotizam i korupcija su negativne pojave, pa sam saglasan sa time da se potrebno boriti protiv toga. Ali ne apstraktno, nego suštinski. Promena počinje u svesti, u glavama mladih ljudi koji viču, vrište na sve strane da žele promene. Pa zašto onda ne krenuti od sebe? Mnogi će reći, kada im to kažete, da nema smisla, jer jedan čovek ne može ništa promeniti. I to je onda izgovor za poltronski i oportunistički politički angažman koji se svodi na sledeću situaciju: želim promene, ali ne za svoju zajednicu, za svoju državu, već za sebe, sada ja želim priliku da dobijem posao zbog partije ili da imam neku drugu korist. Ako je to borba protiv nepotizma i korupcije, nisam impresioniran. Naprotiv, upravo zbog toga gubim nadu, jer ako mladi ljudi razmišljaju na takav način, onda mogu prestati verovati u bilo kakve promene.

Promene, bile one političke ili lične, se dešavaju tako što osoba promeni svest, promeni perspektivu. Meni se čini da se u Republici Srpskoj trenutno na prste jedne ruke mogu prebrojati oni mladi ljudi koji su spremni posmatrati stvari na drugačiji način. Bez obzira u kojoj političkoj partiji su angažovani, ako su tu samo radi svog ličnog interesa, ništa se neće suštinski promeniti. Čast izuzecima, ali sam razočaran. Razočaran sam što ne vidim spremnost da se čine konkretne stvari. Ljudi će radije trošiti vreme na rasprave o tome da li treba glasati, da li su izbori pokradeni, da li se mora biti partijski angažovan – a jednostavne, suštinske stvari se ne čine.

Omladini poručujem – ako želite promeniti situaciju, ako želite državu bez korupcije ili nepotizma, krenite od sebe. Zapitajte se: da li bih ja bio drugačiji kada bih imao vlast? Ako je odgovor da samo želite ličnu korist, niste drugačiji od onih koje kritikujete. Bez obzira koja partija bila na vlasti, isto će nam biti.

Autor je istraživač na Institutu za društvena istraživanja Fakulteta političkih nauka u Banjaluci