Estetika

Filozofski paradoksi Rene Magrita

Centar Pompidu, Pariz, 21. septembar 2016 -23. januar 2017.

Izložba "Obmana slike" u pariskom Centru Pompidu je centralna monografska izložba posvećena delu belgijskog umetnika Rene Magrita. Postavka od oko stotinu slika, crteža i dokumenata predstavlja novi ugao gledanja na Magritovo stvaralaštvo, smešteno u kontekst njegovog interesovanja za filozofiju.

Magrit je 1996. godine pisao francuskom filozofu Mišelu Fukou: " To je potpuno nevidljivo, kao zadovoljstvo ili bol. Ali umetnost postavlja problem: postoji misao koja može da vidi i koja može biti vidljivo opisana. Las Meninas je vidljiva slika Velaskezovih nevidljivih misli? Da li to znači da je nevidljivo ipak ponekad vidljivo? To pretpostavlja uslov da se misli grade isključivo od vidljivih slika". 

Magritovi razgovori sa Fukoom bili su temelj za objavljivanje "Ceci n’est pas une pipe (This is not a pipe)”, Fukooovog eseja koji se bavi složenim odnosom između slike i jezika na Magritovoj slici " La trahison des images (The treachery of images)" koja prikazuje lulu ispod koje piše "Ovo nije lula".

"Da, čuvena lula. Koliko su me samo kudili zbog nje... Ali, to je samo prikaz, zar ne? Da sam napisao ispod slike "Ovo je lula"- bila bi to laž", objasnio je Magrit ( u Harry Torczyner, Magritte: Ideas and Images, str. 71) objašnjavajući da slika lule nije lula sama već samo predstava lule.

1936. godine Magrit je istakao da je njegova slika iz 1932. godine “Les affinités électives” označila prekretnicu u dotadašnjem stvaralaštvu, napustivši slučajnost i automatizam ranog nadrealizma u korist logičke metodologije zasnovane na razumu i rešavanju problema- onoga što je on video kao "problem" stolica, žena, cipela, kiše i sl.

"Između reči i objekata može se stvoriti novi odnos koji će istaći specifične karakteristike jezika i stvari koje se najčešće ignorišu u svakodnevnom životu", tumačio je Magrit. "Ponekad naziv objekta preuzima mesto slike. Reč može da zauzme mesto jednog objekta u stvarnosti. I slika može da zauzme mesto reči u tvrdnji". 

Slika “Les affinités électives” (Elective Affinities), čiji je naziv uzet iz jedne Geteove knjige, prikazuje jaje u kavezu. Smatra se da je to prva Magritova slika koja je pokušala da reši ono što je on nazivao "problem". Inspiraciju za nadrealni trenutak otkrovenja dobio je odmah nakon što se probudio jednog jutra.

Polazna tačka Magritove izložbe u Centru Pompidu je upravo njegova potraga za rešenjima "problema". Na njoj su sjedinjeni najkarakteričniji motivi Magritovog dela; zavese, reči, delovi tela, senke, plamen..., sa temeljnim narativom njegovih slika, uvodeći gledaoca u filozofski izazov vizuelnog predočavanja. 

Izložba “La trahison des images” prikazuje dobro poznata Magritova remek-dela ali i manje poznate radove. Centralno mesto zauzimaju "La Durée poignardée,” 1938; “La Trahison des images (Ceci n’est pas une pipe),” 1929; “Le Double Secret,” 1927; “Le Viol,” 1945; “Les Marches de l’été,” 1938; “Les Mémoires d'un saint,” 1960; and “Les vacances de Hegel,” 1958.

Izložba traje do 23. januara 2017. godine u pariskom Centru Pompidu. 

 

Izvor: Blouinartinfo    Fotografije: renemagritte. org

 

(Ukoliko želite da se uključite u AKCIJU 500 x 500 i skromnim prilogom pomognete Novi  Polis posetite sledeći link)