Култура

Култна предавања из историје џеза

Фри џез

Предавање Мићуна Ристића, ДКСГ, 10. I у 19,00

"Традиција је сувише важна да бисмо је препустили традиционалистима"

Ако ћемо по тинејџерском критеријуму - ко је први почео, нећемо далеко. Рецимо да су пионири били Сесил Тејлор, Орнет Колмен и Дон Чери. Бакљу су преузели Алберт Ајлер, Сони Мареј и Арчи Шеп, касније су је распаљивали Art Ensemble of Chicago и Ентони Брекстон. Негде између Орнета и Алберта устао је Џон Колтрејн, учио је од обојице, а сам осветлио путеве за све потоње, до данас. Носиоци су били солисти и мање групе, изузев великог бенда San Ra, који је инспирисао настанак AACM, делом и Jazz Composers Orchestra и неколицине других. Требало је да фри (или New Thing) ослободи и преобликује афроамеричку културу, али су од почетка битно доприносили и белци - Стив Лејси, Гери Пикок. Чарли Хејден и Карла Блеј су се укључили и у снажна политичка иступања.

У Европи су америчке пионире прихватали боље него у домовини, надовезао се низ европских музичара: Петер Броцман, Еван Паркер, Дерек Бејли. Једне је водила политика, друге филозофија, треће религија. Многи су сисали мајку Африку, неки су се окренули Азији. Оно што је повезивало врло различите појединце и приступе јесте потреба за новим. Због радикалних метода: заобилажења хармонског комплекса, избегавања утврђеног ритмичког пулса и одбацивања лепоте тона (у корист звука), за већину традиционалиста све то беше превара, односно странпутица. Како рече Мајлс: Традиција је сувише важна да бисмо је препустили традиционалистима. Зато, ако ћемо озбиљно... Хоћемо.

 

Via Мићунов ћошак, Дом културе Студентски град