Култура

Изложба "Анатомске мере"

Галерија- легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића, 09.09-24.10.2016.

Најава изложбе: Анатомске мере, Галерија-легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића

9. септембар – 24.октобар 2016. године (отварање у 19 часова)

Уметници: Ел Лисицки, Михаило С. Петров, Алберт Глез (насловне стране часописа „Зенит“), Марко Ристић, Александар Вучо, Душан Матић, Ване Бор, Леонид Шејка, Радомир Рељић, Иштван Хоркаи, Кармен Добре Хаметнер, Маркус Прошек

Кустос изложбе: Никола Шуица (Факултет ликовних уметности, Универзитет уметности у Београду)

Изложба „Анатомске мере“ нуди сучељавање историјских дела из збирки Музеја савремене уметности и избор из стваралаштва савремених уметника из ширег географског окружења. Поставка је наменски захват из данашњег искуства реалности живљења у сенци економских, културних, технолошких и политичких промена.

Аналогији југословенског музејског наслеђа као тематске, посредне и имагинарне анатомије, придружују се активне изражајности уметника из Мађарске, Румуније и Аустрије. „Анатомске мере“ у фрагментарним деоницама теже превредновању логике мерења геополитичких и психолошких траума. Посредујућа анатомија, као таква, обухвата статус застарелости, евокативности или скривености интензитета уметничких приступа и културних модела, али и савремених трансформација сазнања и доживљаја.

„Анатомске мере“ из колекције Музеја савремене уметности доносе поједине насловне стране часописа бунтовно речитог покрета Зенит и згуснуте колаже и фотографије српског надреализма - тајновите подсвесне наслаге представа материје кроз механику револуционарних тежњи. На њих се надовезују касније криптичне последице, индивидуална противљења друштвеном окружењу у анатомски зачудним нео-фигуративним алегоријама Леонида Шејке (1932-1970) и кроз слике и цртеже Радомира Рељића (1938-2006), настале у Београду педесетих и шездесетих година 20. века. Њихова биополитичка разиграност и лирска страст одају структуралне приступе унутар значењског поља високог напона југословенске уметности.

Кустоским истраживањем обухваћена су дела од југословенских авангардних прогласа и егзистенцијалних политичких позиција, а наглашени су скептични узмаци усред помрачених друштвених слобода епохе Хладног рата и почетка потрошачке екстазе. Из распона општих одлика данашњег измењеног света, одлике новије уметности из ширег европског региона нуде турбулентне целине последица тоталитарних и неолибералних резигнација.

Наслеђе источне и западне европске културе модернизма ствара рефлексије идеологија, гротеске, спиритуалности и памћења у радовима Иштвана Хоркаја (1945) из Будимпеште. Композиције видео радова насталих после 2000. године стапају се у анатомији архивског ковитлаца људских фигура и именовања. Са друге стране, румунска уметница Кармен Добре Хаметнер (1978) у фотографском циклусу „Потрошња историје“ преноси документоване реконструкције трауматских процедура које су спровођене током деценија на територији совјетске империје и реферише на критичко читање текућих друштвених клишеа опстанка. Уочљиве анатомске сугестије у делима аустријског уметника Маркуса Прошека (1981), кроз сексуалну репрезентацију моћи и политичке провокације, упућују на субверзивне фантазме идеологије кризе и структуралног насиља. Уметник преиспитује и комбинује предмете, материјале и њихова значења кроз типологије популарне, као и тоталитарне културе.

Каталог изложбе је у припреми и биће објављен у току трајања изложбе. Аутори студијских текстова у каталогу су Никола Шуица и Борис Манер (Универзитет примењених уметности у Бечу). Изложбу „Анатомске мере“ подржали су Министарство културе и информисања Републике Србије, Аустријски културни форум Београд, Румунски културни институт у Букурешту и Народни музеј Краљево.

 

Via Музеј савремене уметности, Београд