Култура

Тежак израз меке руке Леонида Когана

Луна Градиншћак, Суботица

Човек за којег се знало говорити да је вечито љутог изгледа, Леонид Коган, рођен је касног новембарског дана у дњепропетровском дому (СССР) 1924. године. Отац, уметничка душа посвећена фотографији, тек је овлаш свирао виолину, па је Леонид од малих ногу био упућен на овај жичани инструмент и посветио му живот. Овај јеврејски виолиниста, чудно мрког погледа, на виртуозне начине изводи неке од најлепших комада попут виолинских соната Бетовена, Брамсовог виолинског концерта у де дуру, Бахових партита и многих других дела придошлих из умова посвећених класици. Везан за звуке виолине руског уметника Јашу Хајфица, бруси свој стил и оставља упечатљив импровизаторски рад  за истанчане слушаоце музике. Иако рођен у време непревазиђеног виолинског извођача Давида Ојстраха, Коганов рад није почивао незапажен, премда се често спекулисало о томе да је остао у Ојстраховој сенци, будући да је таленат овог виолинисте, радо, и са великим разлогом, уздизао Совјетски Савез. Чини се да је Ојстрахово племенито лице, озарено добродушним емоцијама приликом извођења композиција, поручило мекшу и продорнију ноту на путу ка људском срцу, док је Коганов поглед увијен у озбиљност и тескобу, оставио тежак тон у којем само ретки умеју да препознају вредност, због које га и заволе.