Култура

Његошев Grand Tour из новог угла

Његошево велико путовање: Медитације о визуелној култури Италије

Професорка Београдског универзитета Саша Брајовић највећим делом истраживачког рада бави се бароком и Боком Которском. Тражи одговоре на питања које сама поставља – “Како се данас разуме барокна визуелна култура? Да ли савремени човек у њој препознаје нешто блиско, или бар интересантно, или му је туђа и одбојна? Због чега му је близак, због чега стран барок?” Овог пута, проширује тему бавећи се Његошевим путовањем у Италију, стазом којом су ходили интелектуалци с почетка 19. века, па је и названа Grand Tour.

Монографија Саше Брајовић Његошево велико путовање. Медитације о визуелној култури Италије представља Петра II Петровића Његоша у другачијем контексту од оног у којем се обично сагледава: као образованог европског интелектуалца на великом путовању. Проучава Његошев боравак у Италији од новембра 1850. до августа 1851. који је у досадашњој науци тумачен као принудно путовање предузето ради лечења. Књига се заснива на тези да је ово напорно путовање, од севера ка југу Апенинског полуострва и назад, Његош предузео првенствено ради заокружења свог образовања. Зато се његово путовање с правом назива Grand Tour, јер је то име једног од најизразитијих феномена у конструкцији интелектуалца Његошевог доба.

Књига  изучава Његошеву комуникацију с многим сегментима италијанске културе, античке, ренесансне и њему савремене, и прецизно одређује координате те комуникације.Утврђује да су Његошеве медитације о култури и визуелној културу Италије одредила просветитељска начела образовања, класицистичка посвећеност антици и романтичарска визија овог простора. Као и за друге европске интелектуалце прве половине 19. века, Италија је за Његоша била модел културног памћења човечанства и упориште литерарне традиције на којој је формиран. Велико путовање за Његоша је било и емоционални доживљај, прилика за продубљивање поетског и историјског промишљања и откривања нити властитог идентитета.

Ауторка прати двострукост импресија Италије у Његошевим записима: подсећа на пролазност и смрт цивилизација и човека и, истовремено, радост због лепоте и исцелитељске моћи Медитерана; равнотежу националног утемељења и усмерења ка ширем културном хоризонту; традиционалног, али  и модерног погледа на свет.Књига је фокусирана на идентитет Његоша путника; владарски и владичански делом је оцртан у контексту његовог путничког искуства, док је онај поетски изразитији јер је интегрисан у његовом поимању уметничког дела.

Ауторка Брајовић је нарочито посвећена контекстуализацији и рецепцији уметничког дела. Зато у књизи, након изучавања онога сто је Његош видео, посебно разматра разлоге зашто је гледао одређена уметничка дела и начине на који их је гледао. Његошева визуелност је, као и визуелност уопште, историјска манифестација визуелног искуства, усмерена конвенцијама. Таквим тумачењем Његош није умањен. Напротив, скренута је пажња на тренутке када се он представља као отпоран на туђе интерпретације.

Први део књиге посвећен је концептима, феноменима, литератури и личностима које су уобличиле Његошев Grand Tour. Разматра се карактер путовања и начини конструкције Његошевог путничког погледа(Његош и путовање, Његош и Grand Tour, Путописи из Његошеве библиотеке, Његошева Биљежница и Валенов Нови речник). Посебна целина у  оквиру првог дела књиге су странице посвећене личностима које су градиле Његошев однос према културу Италије (Његошево и Гетеово велико путовање и Његош и бајронизација Италије). У поглављу Гробови  песника Његошеве посете меморијалима тумаче се у оквирима конвенција Grand Tour-а и у контексту романтичарског сагледавања класичне и ренесансне књижевности.Иако постоји обимна литературе посвећена Његошевим књижевним узорима, у књизи Саше Брајовић први пут се скреће пажња на то да се ти узори морају посматрати не као дела фиксирана у времену и простору у којем су настала, већ из перспективе политичких, националних и естетских норми прве половине 19. века. Из истог ракурса проучен је Његошев однос према Рафаелу (Његош и Рафаел). На овим, посебно надахнутим страницама, открива се  и Његошев аутохтони одговор на слику Преображење Христово.

Други део књиге посвећен је итинереру Његошевог путовања. Подељен је на четири целине: Венеција,Рим, Напуљ и Фиренца. На основу често недоречених и временски испретураних записа у Његошевој Биљежници, писама, полицијских извештаја и других извора, Саша Брајовић идентификује места (музеје, галерије, палате, урбане целине, пејзаже, од којих су многи данас измењени, затворени, непостојећи) и артефакте које је Владика посетио и видео. Иако је та реконструкција сама по себи већ изузетно захтеван и сложен посао, ауторка се на томе не зауставља. Зато овај део књиге није инвентар онога што је Његош посматрао, већ промишљање о начинима на који су се италијански предели и  градови њему представили, као и о одјеку који је у њему изазвала њихова тадашња презентација.

Књига је илустрована изузетним фотографијама.

 

Извор: korzoportal.com