Култура

У Зечјој рупи... (Мрачна сајбер картографија)

Снежана Савкић, Нови Сад

Када je FBI током 2013. године затворио случај Silk Road, угасивши ово црно онлајн тржиште настало у закриљу Deep Weba, није се могло ни претпоставити да ће „пут свиле” тек тако васкрснути и поново постати ударна вест у свим медијима. Сајт поново бива хакован, онлајн радње испражњене, а биткоини (дигитална криптовалута) покрадени. Основно питање које узурпира јавност је: да ли је реч о новом нападу државних органа (или хакера?) по принципу „упасти на мрежу, изазвати немир и неприметно побећи”? Oбим информација о постојању ове илегалне мреже за високотехнолошки криминал, на којој се развија „џиновско” тржиште за препродају наркотика (и друге „робе”), учинило је да Deep Web (и мрежа Tor), као паралелни дигитални свет који представља више од 90% постојећег интернет система, постане озлоглашени мит 21. века. Тај мит о мрачној сајбер картографији с друге стране дигиталног зида, као подземљу свих ужаса људског ума, доприноси све чешћој појави изједначавања Deep Weba са термином Dark Net. Ендру Луман (пројекат Tor) оштро је одреаговао на медијску хајку: „ Не постоји ништа мрачно на мрежи Tor”.

Његове речи воде у 2015. годину када се појављује и документарни филм Алекса Винтера, чије су основне тематске опсесије Silk Road афера, употреба биткоина, „језик” и „политика” дигиталног мрака. Међутим, након гледања овог филма, у мојим рукама, сасвим случајно, нашла се књига аутора потписаног као Anonimus. Ова књига носи наслов Deep Web: mračna strana interneta, али сам покушај њеног творца да „отргне индивидуалну истину из загрљаја система” кроз лично искуство и дијалоге са хакерима и полицијским агентима, заснован је, не на искључивом технопесимизму, него на амбивалентном сагледавању овог дигиталног сна. И док добија обрисе узбудљиве крими приче или трилера са елементима хорор атмосфере, каткад постајући постмодернистичка (анти)бајка о Алисином свету, или савремени покушај утопије која је устукнула пред дистопијском свешћу, ова књига оставља утисак магијског места које не желимо да напустимо, али се у исто време плашимо читавог „спектра утвара” који у њему борави.

Anonimus не заобилази мрачну страну Deep Weba, штавише, из странице у страницу, често нас доводи до најморбиднијих и најбизарнијих механизама овог скривеног система. Упознаје нас са његовом логиком, криптованим језиком и картографијом, на којој се налазе разноврсне криминалне платформе и сајтови, међу којима је свакако и Silk Road. Тако нпр. Hidden Wiki која егзистира као зла сестра близнакиња Википедије, представља неку врсту „телефонског именика" Deep Weba и путоказ у свет сумњивог тржишта. Овде се могу пронаћи интернет странице попут Old man fixing fixer's service (за прање новца, пореске преваре, снаф-филмове, наручивање робова, дроге, оружја...) или пак Unfriendly Solutions где неке од понуда започињу реченицом: „Најпре треба да нам пошаљете контакт особе коју желите да уклоните".

Међутим, будући да је у трећем миленијуму, више но икада раније приватност као легитимно право исувише контаминирано поље, аутор књиге указаће нам  на овај свет сенки као визију ескапизма - визију мреже која би уствари требало да нас заштити. Тако мрежа Тor jeсте слободна територија, анонимно поље и уточиште „узбуњивачима против репресивног система”, уточиште за слободно мишљење без страха од одмазде. ТУ се одвија и борба техничке елите са својим „тлачитељима”, а у циљу чувања анонимности, користе је и новинари, активистичке групе, истражни органи, велике фирме као замену за виртуелну приватну мрежу (VPN) и заштиту клијената и сл.

Anonimus, из странице у страницу, има тенденцију да читаоцу отвори очи пред светом у којем више не делујемо на информације, него и сами постајемо Нечија информација - о истини да се ни на мрежи Тоr не смемо понашати као да је то место које нам пружа анонимност, слободу и утопију. Отварајући случај Едварда Сноудена који је изазвао велику контроверзу када је изнео документе о постојању  тајних пројеката надзирања и хакерских напада САД-а, он користи прилику да отвори и питање масовне, неконтролисане и безобзирне шпијунаже грађана од стране тајних служби и постојања мреже која је четиристо пута већа од површинског или видљивог интернета (surface web и clear net), и која егзистира, не само као начин архивирања емпиријских података, него и као ужасан „џиновски систем за надзор читавог света". Дакле, поставља се питање:где повлачимо границу између права на слободу и права на безбедност?

Deep Web као „утроба ледног брега” целокупног интернет система, у себе већ инкорпорира читаве банке података (па и оне „угашене”) попут „подрума који већ дуже време желимо да очистимо”. Чињеница да се величина светске банке података удвостручује на сваке две године и да је створен џиновски рачунарски центар у Јути од стране NSA, а да се све то налази на оној страни нет-сфере недоступној „обичном грађанину", забрињавајућа је. Књига Deep Web: mračna strana interneta пројекат је који својим открићима гради нову слику света у којем живимо, и отвара многобројна питања личног и колективног идентитета у свету у којем простор информација постаје колосална меморија за прошло, садашње и будуће. Чија смо информација? Где је нестао Човек? Шта је онда коначни циљ „селидбе”информација из видљивог у скривени паралелни свет? Потпуна подела или апсолутна контрола!?  Много питања без правог одговора...

И док се губимо у мору претпоставки, као мала Алиса у шуми пуној путоказа и недефинисаних праваца, ова књига, удаљиће нас од самог феномена Deep Weba, a приближити питању сопственог отуђења: Зашто у стварном свету затварамо врата за собом и пред другима, али их исто тако, без проблема, отварамо и остављамо незаштићене, на белој површини рачунара? Постоје ствари пред којима дуго затварамо очи, и време је да се одлучимо и ухватимо у коштац са њима. Врата панике отворили смо сами, и сада се, попут Алисе, налазимо у Зечјој рупи, из које, чини се, изласка нема. Али Anonimus, на свој начин, још једном подсећа на ону добро познату Пекићеву мисао - Човек је, на крају крајева, ипак  НЕИЗВЕСНОСТ...