Култура

Почиње 4. Београдски фестивал европске књижевности

23-26. јун 2015.

Четврти Београдски фестивал европске књижевности свечано се отвара данас у 19 часова у Дому омладине Београда изложбом радова Бранка Ђукића Миxед Медиа. Овај престижни књижевни који организује Издавачка кућа Архипелаг, у сарадњи са Домом омладине Београда, траје од 23. до 26. јуна. Четврти Београдски фестивал европске књижевности доноси четири целовечерња мултимедијална књижевна програма: седам читања, четири пројекције филмова, панел о статусу савремене културе и изложбу графика. Овогодишњи Београдски фестивал европске књижевности обележиће француска књижевница Флоранс Ноавил, најпревођенији словеначки писац Драго Јанчар, немачки романсијер и есејиста Јозеф Хаслингер, романописац и приповедач из Луксембурга Ги Хелмингер. Заједно са овим познатим европским писцима, на Фестивалу ће учествовати и домаћи писци Ана Ристовић и Немања Ротар.

На 4. Београдском фестивалу европске књижевности нова књига песама Ане Ристовић Чистина доживеће фестивалску премијеру у четвртак 25. јуна у 19 часова, док ће наредног дана бити представљено друго издање романсиране биографије Мирослава Антића чији је аутор Немања Ротар. Учесници Фестивала су неки од најзначајнијих савремених европских писаца. Осим као романсијери, ову писци су познати и као проницљиви и утицајни критичари савремених културних, друштвених и политичких токова. Препознат као политички ангажован и социјално провокативан писац, Јозеф Хаслингер је пре неколико година узбуркао европску јавност романом Бал у опери у коме говори о изазовима тероризма у савременом свету.

Есеји Драга Јанчара, који је недавно добио Награду за најбољу књигу објављену на француском језику у 2014. години, представљају узбудљиво сведочанство о европским изазовима. Осим што је романсијерка и ауторка Сингерове биографије, Флоранс Ноавил је један од најутицајнијих француских књижевних критичара, а француску и европску јавност је узбудила и њена књига о актуелној економској кризи Завршила сам економију, извињавам се због тога. "Књижевност свакако више нема улогу какву је имала осамдесетих година. Тада је књижевност, као и филм или позориште, деловала еманципаторски, ослобађајуће. Књижевност, верујем, и данас може тако да функционише, али бојим се да се лако ослобађа такве могућности повлачећи се пред тешком реалношћу у азил естетике уместо да буде истинска интервенција у свести друштва о положају појединца", каже пред долазак на 4. Београдски фестивал европске књижевности Драго Јанчар који је управо ових дана добио још једно велико европско признање – Награду Држављанин Европе 2015. коју додељује Европски парламент.

Познати немачки писац и председник Немачког ПЕН Јозеф Хаслингер поводом учешћа  на Фестивалу каже: "Књижевност је узбудљив вид комуникације, можда и узбудљивија него сам филм, јер је уверљивија и дугорочнија. У биоскопу сте можда два или три сата, а на крају се неко питање често и не реши. Књига делује на вас читав дан, често и недељама пошто сте је прочитали. Када писац зна како да покрене слике у глави својих читалаца, књижевност постаје можда најмоћнији медиј који је икада постојао".

Нови садржај у програмуј Београдског фестивала европске књижевности јесте панел о важним питањима савремене културе. Тема овогодишњег панела је Крај културе, култура краја. Непосредан повод за овај разговор о маргинализацији савремене културе као основи таблоидизације друштва јесте капитална и тестаментарна књига Ерика Хобсбаума Крај културе. Саговорници у панелу Крај културе, култура краја су редитељ Небојша Брадић, историчар Предраг Ј. Марковић и писац и издавач Гојко Божовић, док је модератор панела Марија Ненезић. Посебан део 4. Београдског фестивала европске књижевности представља ретроспектива савремених филмова насталих по делима савремене књижевности. Ретроспектива Књижевност на филму приказује два домаћа и два страна филма. Док домаћи филмови подсећају на велике писце који се оставили трага и у филмској уметности, два страна филма, пољски и немачки, јесу из новије продукције и постигли су велики успех на европским филмским фестивалима последњих година.

Поводом 80 година од рођења Данила Киша биће приказана његова најпознатија ТВ драма Дрвени сандук Томаса Вулфа. На фестивалу ће бити приказан и готово непознати целовечерњи филм чувеног песника Мирослава Антића Доручак са ђаволом из 1971. године. Поред филма Порнографија у режији Јана Јакуба Колског, који је настао по истоименом роману Витолда Гомбровича, ретроспектива Књижевност на филму представља и немачко-аустријски филм Вољене сестре, у режији Доминика Графа (из 2014. године), у коме се као један од главних јунака појављује класик немачке књижевности Фридрих Шилер.

Замишљен као недеља врхунске књижевности, Београдски фестивал европске књижевности одвија се под мотом: „Најбоље од свега. Најбоље за све.“ Како кажу организатори, циљ Фестивала јесте да се врхунска књижевност учини јавном видљивом. "Да би данас књиге и књижевност уопште били видљиви, неопходно је осмишљавати нове форме и медије презентације књижевности, јер су се промениле околности у којима се књиге читају, а променили су се и сами читаоци. Књижевност не сме да одустане од својих најважнијих умећа и способности, али и они који обликују јавни простор за књижевност морају да пронађу нову енергију и нове моделе промоције читања и књижевности. Показало се да је фестивал одличан модел, јер он књигама даје енергију догађаја, усмерава јавни фокус на њих и омогућава употребу нових медија и технологија. Данас уметничке филмове можемо да видимо практично само на филмским фестивалима. Не бих искључио да ћемо за неку годину и ауторску књижевност моћи да видимо само на књижевним фестивалима. Али фестивали нам могу помоћи и да спречимо такав развој догађаја", каже уочи самог поечтка догађаја Гојко Божовић, уметнички директор 4. Београдског фестивала европске књижевности.

Београдски фестивал европске књижевности је отворени и мултимедијални догађај у коме се књижевност представља кроз различите форме: од књиге и јавних читања, преко разговора писаца с публиком, до изложби, ретроспектива савремених играних или документарних филмова потеклих из књижевности, као и видео презентација и других догађаја. Београдски фестивал европске књижевности одржава се у Великој сали Дома омладине Београда: сваког дана у 19 и у 20 часова су читања познатих домаћих и страних писаца, а у 21 час је бесплатна пројекција филма из фестивалског програма Књижевност на филму.