Култура

Словеначки шаманизам

Aутор: Филип Вукотић

Tovariš Strmoglavljen - ERROR

Када би, дакле, неко упитао шта је мистика, требало би одговорити: у скривеној дубини иза безграничне множине света видети, проживети и разумети да је ово мноштво све Једно једино.[1] Требало би, дакле, проживети визије и добити разрешење нечега да би се свет указао или указивао оним што јесте. Разабрати симболе у какофонији пиксела непрегледне слике која се посматра или нас посматра. Како, међутим, визију, фузију симбола у њеном цепању, разликовати од „прелести“? И може ли се мистик уопште бавити сопственим визијама на један крајње позитивистички начин како би „лаику“ приближио тајну света? Тешко. Заправо, немогуће. Постоји, на срећу, једна прадавна потреба да се опише дефект појавности који је најпре изражавао саму егзистенцијалну тежину, а потом и тескобу у потрази ка сржи и идентиту постојања. Ту прадавну потребу, у свој својој чудовишности, сачували су зидови Ел Кастиља, Алтамире, Тито Бустиља... Уметност је, према томе, успети изразити дефект, било да се он (дефект) идентификује или чак наглашава као на пример у сликарству код Пикасоа, било да се дефект исказује тежњом ка хармонији пре и изван дефектне појавности као на пример код православних икона које приказују лица светитеља.

Мистик свет спознаје или је у сталној потрази за знањем, али он је према том и таквом свету пасиван. С друге стране, маг је активан. Магија зна исто што и мистика, али се истовремено уплиће у ствари и мења их, евентуално ствара. (...) Магија: способност да се мисао оствари.[2] Шаманизам упија у себе оба искуства, и искуство визија и искуство магије. Шаман је пасиван док прима визију, али је активан када их магијом разрешава и остварује. Шаманизам је тежња да се види, разуме и мења. Створити значи променити.

Мултииструменталиста, композитор и песник Мартин Укмар (1978, Словенија), познат пре свега као Tovariš Strmoglavljen, већ дуго се опробава у различитим стиловима и правцима музике тражећи начин како да употпуни лични израз. Поред тога што ствара и свира самостално можемо га чути и видети као део још неколико бендова или музичко-сценских пројеката од којих су несумљиво највреднији авангардни NEVEM NEVEM на челу са младим словеначким песником Дејаном Кобаном  и Barka tone in bele plombe са Данијем Кавашом. Уметници попут Укмара стварају у свим условима и на сваком месту, не бежећи од инспирације и удоваљавајући нагону. Тако од Укмара можемо чути са једнаком страшћу одсвиране буку и бес, растројство свих тонова, или сведеност тонова која више одговара неком софистициранијем осећању. Ипак, могло би се рећи да је највећи део Укмаровог стваралаштва комбинација од оба.

moj prostor je nikjer

moj prostor je nikjer

moj živi trup

telo, kjer sem

nehvaležno bivanje

brezbrižno čutenje

vtis odtisa

slučaj pohlepa

odraz ljubezni

žival brez repa

tu sem in nisem

tu sem in nisem

(„prostor nikjer“)

Прошлогодишњи концептуални Укмаров албум ERROR који је објавио као Tovariš Strmoglavljen управо се ослања на тему са почетка текста, односно он јој је повод. ERROR или дефект појавности је код Укмара немогућност да пронађе своје место у свету. Међутим, он тај недостатак претвара у своју предност. Ако не може бити негде одређено, омеђено, он ће бити свуда. Албум почиње песмом Prostor nikjer која у самом уводу има узнемирујући метални звук који подсећа на ударце шипке о решетке кавеза. На крају песме тај звук се поново јавља, али овог пута више подсећа на воз који напушта станицу. Путовање је почело. Наредна песма V moji glavi pa... одводи нас у тај простор који је свуда и који је због звука који прави укулеле неко осунчано далеко острво. Не треба у овоме тражити хедонистичке визије. Сунце је у Укмаровој поезији оно што је изван, што је тешко достизно. Оно је сама илуминација. На ову темом се наставља Sveženj snopov, али са знатно злослутнијим осећањем. Укмар пред себе поставља питање о губитку смисла и настојању да се он очува и то тако што ће се проникнути у сам његов корен. Онај звук шипке поново онеспокојава слушаоца подсећајући га одакле је путовање почело и да се лако тамо може и завршити.

V MOJI GLAVI PA    

pomladila se je

cvetje v laseh

zadišalo je

v očeh nasmeh

 

v moji glavi pa...

 

namesto pameti

roj divjih čebel

mrgoli in brenči

spet brez pomoči

 

v moji glavi pa...

 

v živo zeleno prerojen svet

čebele nabirajo med

 

v moji glavi pa...

 

zlato sonce v očeh

na obrazu nasmeh

na rdečem obzorju

čebele nabirajo med

 

SVEŽENJ SNOPOV

 

v sončnem žarku

se razodeva življenje

smrtna tišina

v hrupu misli

brezkompromisni

brez odločbe

brez sodbe

 

v temi

se utaplja moč

solsticij je

in poletna noč

mesec poln

in v mesečini

svoj spoj

najde zavohan vonj

zavohan vonj

poletja

 

Последња Zora nesprečih, уједно и најдужа, има два своја дела. Осећање из Sveženj snopov је још више отежало. Визије се морају прочистити. То је жеља и морање. Али визије се не могу контролисати. Мора се донети одлука, свести рачуни. Ми не сазнајемо коначну одлуку да ли наставити да се следе визије или одустати, али је наслућујемо. Уколико визије нестану призвати дух индијанца. Изазвати визију и пронаћи клицу болести. А клица је у разједињавању и отуђењу. Клица је у забораву на колективно посматрање сунца. Лек је мењати.Стварати.

 

ZORA NESPREČIH

 

medlo se svita jutro

jutro, zora, zarja

medlo se svita jutro

jutro, zora, zarja

klecajoče v kolenu

se ziblje volja

 

v svetlobi se kopa

nenavadna oblika

spontanost nežnega dotika

človeškega dotika

prišel je čas odločitve

življenskega odmika

zamika

zamika me slika

da se spet ulovim

v trenutku brezmejnega občutka

 

enkrat sem kaktus pojel

in vame je šel

šaman indijanc

s svojo puščico

prebodel mi je možgan

plesal sem sam

in igral cel dan

 

Мартин Укмар је непретенциозни уметник који своја дела ствара искрено и надахнуто са оним што има. А има, пре свега, пуно срце. Гитара, кларинет, укулеле, тимпани, даире... одзвањају управо ритмом тог срца које је довољно велико да прими читав свет у један загрљај. Након Укмарове музике осетићете се Једно са њим, јер је он онај који је успео у себи да обједини и мага и мистичара. И визију и промену. Словеначки шаман.

 

[1] Бела Хамваш, Вордсворт или филозофија зеленог у књизи Историја и апокалипса, draslar partner, Београд, 2010

[2] Исто