Култура

Не може бити љубазније

Aутор: Филип Вукотић

Swans, To be kind

Албум The Seer је дефинитивно, по мишљењу многих, а и самог Мајкла Гире, био magnum opus свега онога што су Swans направили током своје каријере. Сада, након објављивања албума To Be Kind, чини се да би The Seer био „само“ први том,за сада, двотомногSwans ремек-дела. Come back из 2010-те и албум My Father Will Guide Me Up A Rope To The Sky, конкретно песама No Words/No Thoughts и Eden Prison као да су назначилу нову Swans еру. И док је повратнички албум, након 14-тогодишње паузе бенда, био мешавина различитих Swans формула и онога што је Мајкл Гира радио са Angels of Light, Swans сада поново личе на Swans. Албум To Be Kind  је већ имао једну врсту живота са албумом Not Here/Not Now из 2013. године где је део песама изведен уживо, а део је објављен у форми демо снимка.

Албум отвара песма Screen Shotу којој имамо регистар појмова/идеја којима Swans најчешће оперишу спољним и подсвесним феноменима Love, child, reach, rise/Sight, blind, steal, light/Mind, scar, clear, fire/Clean, right, pure, kind/Sun, come, sky, tar/Mouth, sand, teeth, tongue/Cut, push, reach, inside/Feed, breathe, touch, come. Појмови/идеје су остављени да делују једни на друге и једни кроз друге својом значењском слојевитошћу где је сваки смисао могућ. Онда се у слику света уводе појмови/идеје којима се одузима удео у ономе што се жели достићи - No pain, no death, no fear, no hate/No time, no now, no suffering/No touch, no loss, no hand, no sense (...), а жели се Love! Now!/Breathe! Now!/Here! Now! Песма Screen Shot направљена је у маниру Мother Оf Тhe World која је душа албума The Seer у којој се (за разлику од No Words/No Thoughts где се музичка подлога гради на бази понављања теме бубњева и перкусионистичких ефеката) гитарска тема доводи до екстатичког врхунца и потом разбијања у препознатљивом Swans крешенду уз дисторзије и микрофонију. Наредна Just A Little Boyје горко и цинично изругивање сопственој идеји о свету љубави. Глас који чујемо одзвање однекуд изнутра, дословце или симболично из стомака жене, човека, из нас самих. Тај глас тражи идентификацију себе у спољашњем свету на шта његов покушај добија подсмех од спољњих гласова I'm just a little boy/I'm not human/I need love! Тај мали дечак је изгубљена искра невиности у сваком од тих гласова понаособ. A Little God In My Hands није нова тема овог бенда. Та стална упитаност над одлуком да се чека спасење присутна је и овде уз понављајући мрачни фанки ритам, уз занимљива аранжерска решења, од којег до краја песме остаје само мрачни.

Сва силина Swans рифа обрушава се на слушаоца на почетку 34-вороминутне песме Bring The Sun/Toussaint L`Ouverture посвећене Франсоу Доминику Тусен-Лувертиру тамнопутом борцу за независност Хаитија против колонизатора Француза. Мото Француске револуције - Liberté, égalité, fraternité (Слобода, једнакост, братсво) Гира додељује побуњеницима као новој еманципаторској сили у борби против ропства и за слободу без разлика. Чуће се сеча стабала, њиштање и рзање коња, топот копита, звук пиштаљке. Осетиће се борбено дивљаштво и крвопролиће. Потом, у некој врсти привида примирја или у времену без времена, узвикују се пароле и Тусеново име као очајнички поклич у борби против форми савременог ропства. Песма Some Things We Do, готово нечујна наспрам претходне, опет ће попут прве Screen Shotсуво и онеспокојавајуће изједначити сваки вид људског деловања као једнако ништаван ...We hold, we kill, we love, we veil... ...We fuck, we love, we love, we love...

Фасцинација сексом је честа на албумима Swans, међутим она се (фасцинација) исказује или обредно/ритуалним музичким/ритмичким и лирским манифестацијама или се читава ствар иронизује. У сваком случају, увек се осећа нешто од бруталног у изражајном тону, па тако и у песми She Loves As. Мајкл Гира је говорећи о инспирацији рекао да је често много више проналази у другим формама уметности него у самој музици. Тако је Меланхолија Ларсона фон Трира била повод да направи песму Kirsten Supine која верно подражава последње сцене филма и неисказано мисаоно средиште главне јунакиње - May planets crash, may god rain ash, to sear our skin, to fold us in/Kneeling close, seeking hands, our blood is warm, but what comes next! Пуштена као најава албума, песма Oxygen је песма о сталном недостатку супстанце неопходне за живот, преживљавање. Овде је та супстанца метафорички представљена као кисеоник, као враћање из мртвих угушеног под теретом свега што му се намеће као нужда. Извесно да су повод песми Гирина астматичарска искуства. Албум се завршава песмама Nathalie Neal и To Be Kind, двема експлозијама нежности, у неку руку и оптимизма.

Ово није албум ни за добро јутро, добар дан, добро вече, лаку ноћ. Ово је тежак, хипнотишући, ритуални, онеспокојавајући доживљај за који је потребна једна нарочита емотивна подлога да би се албум правилно доживео и преживео. После The Seer и To Be Kind не знам да ли ће Swans направити некакву паузу у свом раду ради прикупљања нове енергије, али нама би неки предах, свакако, требао.