Искре

Правила игре, Клодин Бори-Патрис Шањар

"7 величанствених"

Француска 2014.
106 минута
режија: Клодин Бори и Патрис Шањар

Прича се да се на тржишту рада траже храбри индивидуалисти, али у оквиру граница, наравно. Реалност је следећа: ако се неко не уклопи, или ће се уклопити, или ће бити одбијен.

Муке око проналажења посла су скоро универзалне. Да бисте успели, морате представити комерцијалну верзију себе, морате да се ставите у неприродну ситуацију, и да, пре свега, играте по правилима. Ситуација је тежа уколико иза себе немате искуства, нити квалификације. Посматрачки документарац Клодин Бори и Патриса Шањара бави се овом темом, усредсређујући се на мале групе младих људи који немају радну дозволу и који долазе у консултантску агенцију за запошљавање на северу Француске. Кроз низ епизода смо у позицији да саосећамо са њиховим фрустрацијама, неуспесима и успесима током више месеци, колико траје њихово обучавање кроз различите фазе процеца запошљавања. Кроз њихове припреме, филм открива апсурдност тих нових правила игре.

Овај изузетан филм који су снимили прави мајстори имао је своју премијеру на Филмском фестивалу у Кану и освојио је једну од најпрестижнијих награда за документарни филм у Европи – „Златну голубицу” на ДОК фестивалу у Лајпцигу. Како пише „Холлywоод Репортер”: „Бори и Шањар су направили дело ургентно у својој мисији, неосуђујуће у сликању главних актера и чији су режија и дијалози потпуно биоскопски – изванредно остварење.”

Реч редитеља: 

Клодин Бори: Могло би се рећи да „Правила игре” представљају наставак филма „Дошљаци”. Принцип је исти: снимамо из непосредне близине, без унапред задатих претпоставки, и тога шта се догађа људима који се свакодневно суочавају са неким од великих друштвених проблема који се тичу свих нас. Поглавље прво: подносиоци захтева за азил. Поглавље друго: подносиоци захтева за посао.

Патрис Шањар: Ми желимо да прикажемо стварност о којој сви говоре, у коју сви верују да су упућени, али којој се веома ретко приступа на реалан, конкретан начин; било да су у питању имигранти или обука незапослених младих људи, питање које се за нас поставља гласи: „Како се човек осећа кад тако нешто доживи?” Када се поведе реч о великим друштвеним темама, терен је унапред миниран стереотипима и страначком реториком. Задатак филма састоји се у томе да терен деминира тако што ће ствари приказати онаквим какве јесу.

Клодин Бори

Каријеру започела у позоришту. Од 1970. до 1976. учествовала у покрету за децентрализацију позоришта у Француској. Године 1968. режирала свој први документарац, а затим је уследио филм „Жилијет с мушке стране”, који је био у селекцији Канског фестивала. Од 1990. до 2002. помагала у вођењу креативног центра за документарне филмове „Пéрипхерие” у Сен Денију и покренула Сусрете документарног филма. Године 1994. била је потпредседник АДОК-а (АДДОЦ), удружења француских документариста; ту упознаје Патриса Шањара и започиње сарадњу са њим.

Изабрана филмографија

ЖИЛИЈЕТ С МУШКЕ СТРАНЕ (Juliette du côté des hommes), 1981.
ИМАГИНАРНИ ПОРТРЕТ ГАБРИЈЕЛА БОРИЈА (Portrait imaginaire de Gabriel Bories), 1984.
ГОСПОДИН ПРОТИВ ГОСПОЂЕ (Monsieur contre Madame), 1999.
ЖЕНЕ ДВАНАЕСТ ГРАНИЦА (Les femmes des douze frontieres), 2003.
И НАШИ СНОВИ (Et nos rêves?), 2007.
ДОШЉАЦИ (Les arrivants), 2009. 
ПРАВИЛА ИГРЕ (Les Règles du jeu), 2014.

Патрис Шањар

Са 17 година водио Филмски клуб Гренобл са највећим бројем чланова у Француској. Са 19. година се преселио у Париз, где је студирао филозофију на Сорбони. Радио као главни уредник часописа о телевизији и режирао документарце за телевизију. Године 1969. године постаје хипик и наредне четири године путује кроз Авганистан, Пакистан и Индију. Био заинтересован за тешке услове живота сељака у Бразилу, Африци и Бангладешу. Посветио се режирању документарних филмова 1977. Године 1992. био један од оснивача и први председник АДОК-а (АДДОЦ), удружења француских документариста. Клодин Бори упознаје 1995. године и та година ће означити почетак њихове сарадње и нову фазу у његовом раду.

Изабрана филмографија

НЕКОЛИКО СТВАРИ О ДРВЕТУ, О РЕЦИ И О ВРИСКУ НАРОДА (Quelque chose de l’Arbre, du Fleuve et du Cri du Peuple), 1980.
СВАМИ-ЈИ, УНУТРАШЊЕ ПУТОВАЊЕ (Swami-ji, un voyage intérieur), 1983.
КОНВОЈ (Le Convoi), 1995.
ИМПРЕСИЈА, МУЗЕЈ АЛЖИРА (Impression, Musée d’Alger), 2003.
У ЦРВЕНОМ КАМИОНУ (Dans un camion rouge), 2005.
И НАШИ СНОВИ (Et nos rêves?), 2007.
ДОШЉАЦИ (Les arrivants), 2009.
ПРАВИЛА ИГРЕ (Les Règles du jeu), 2014.

happinessdistribution.com/catalogue/158-les-regles-du-jeu