Искре

Изненада моје су мисли стале, Жорж Пеликану

"7 величанствених"

Португал 2014.
98 минута
режија: Жорж Пеликану

Изузетна фотографија води нас у свет маскираних страсти и патњи, у коме веома брзо препознајемо провокативан оквир култног филма „Лет изнад кукавичјег гнезда”, док редитељ пажљиво развија посве очаравајући амбијент, који евоцира чувени роман Томаса Мана „Чаробни брег”.

Овај документарац говори о болници за душевне болеснике у Лисабону. Гледалац прати пацијенте док они обављају своје свакодневне активности и док се припремају за представу. Редитељ представе живи са пацијентима неко време са циљем да изгради поверење и да их једноставно боље разуме.

Суштина филма, пак, лежи у људима. Пеликану испред своје “осећајне” камере успева да створи простор који је неопходан да би се ликови понашали природно. Пацијенти сами показују да су невероватно свесни свог стања и да не очајавају. Уместо тога, они користе прилику да исцрпно говоре о својим помереним истинама. Те интимне исповести јесу оно што фасцинира и што омогућава гледаоцима да се идентификују са збивањима. У чињеници да се душевни болесници не доживљавају као претња, већ као људи који чине да будемо бољи и да се смејемо чак и себи самима, огледа се посебна снага филма.

Ово је, такође, драгоцен увид у свет где луцидност и лудило живе руку под руку, вођени величанственом поезијом Анжелуа де Лиме.

Реч редитеља: У овом филму се враћам својој жељи да снимим непознато и да покушам да демистификујем неке митове. Док сам био дете, често су ми говорили: „Буди добар, или идеш у лудницу.“ Истина је да нико не зна шта ће затећи унутра. И желео сам да откријем право стање ствари и да ажурирам појам лудила. Отишли смо тамо у страху, јер је за мене све то било магловито. Нисам знао на шта ћу наићи у болници. Како је време пролазило, магла је нестајала, али је било тежих и снажнијих ситуација, које би се могле представити олујом. Дакле, има много кише током филма. Али, постоје и тренуци када сунце сија. Како смо напредовали са филмом, стицали смо поверење наших ликова, а и они су задобили наше поверење до те мере да смо се здружили и постали пријатељи. То стечено поверење било је од изузетне важности, јер нам је омогућило да мало више завиримо у свест тих људи.

 

Жорж Пеликану

Рођен у Фигеири да Фоз, у Португалији 1977. Интересовање за камеру и снимање развио у раној младости. Студирао на Политехничком институту Гварда, где је дипломирао комуникологију и односе с јавношћу. Мастер студије из комуникологије и журнализма на Факултету уметности Универзитета Коимбре. Од 2011. независни је сниматељ репортер Телевизије СИЦ региона Коимбра, а такође је радио и као монтажер. Од 2002. до 2006. радио на свом првом документарном филму који је био приказан на неколико телевизија и у биоскопима. Прешао је у седиште Телевизије СИЦ у Лисабону. Његов други документарни филм је добио неколико награда и побудио интересовање јавности пошто је био један од најгледанијих филмова у првој половини 2010. у Португалији. Од 2013. ради у продукцијској кући „До краја света” (Até ao Fim do Mundo) као документариста.

Изабрана филмографија

ИМА ЛИ ЈОШ ПАСТИРА? (Ainda há pastores?), 2006.
СТАНИ, СЛУШАЈ, ПАЗИ (Pare, Escute, Olhe), 2009.
ИЗНЕНАДА МОЈЕ СУ МИСЛИ СТАЛЕ (Pára-me de repente o pensamento), 2014.

paramederepenteopensamento.com