Pretraga
Pronađite nas na
 

Пошаљи пријатељу

Е-хроника

Гете и Хафиз: Оријент и Окцидент раздвојити се не могу

Иван Ивањи, Време

"Хафизе, само с тобом желим да се такмичим! Нека нама, близанцима, заједнички буду страст и муке. Волети и певати као ти нека буде смисао мог живота", написао је Јохан Волфганг Гете када се први пут упознао са поезијом персијског барда. 

Хотел "Доринт" удаљен је сто десет метара од куће у којој је деценијама живео и којој је умро Јохан Волфганг Гете и једанаест километара од концентрационог логора Бухенвалд. У парку испред хотела налази се необичан споменик. На бронзаној плочи две велике столице од црног гранита окренуте једна према другој, неки дивови могли би ту да седну и започну разговор; један би био окренут ка западу, други ка истоку. На централној плочи су старом персијском калиграфијом угравирани Хафизови стихови, а са стране по четири Гетеова стиха. Први казује да ко не воли и не разуме Хафиза неће моћи да схвати ни шта је песмом казао Калдерон, а други да ће ко год познаје себе и друге овде да спозна да се исток и запад више раздвојити не могу. Захваљујући Гетеу, један од највећих персијских песника постао је један од централних ликова германистике.

Почасни гост Београдског сајма књига био је Иран, представљена нам је модерна иранска књижевност. Није се много говорило о древној Персији, некада велесили равноправној са Римским царством у којој је погинуло неколико римских царева: Валеријан, који је заробљен и коме су одрали кожу, Гордијан, и на крају Јулијан, кога су хришћани назвали отпадником јер је поново хтео да успостави многобожачку религију.

Део те некада моћне Персије се тек од 1935. године службено зове Иран, исти персијски језик, назван и фарси по провинцији у којој се развио, а којим се говорило и писало у Хафизово време, данас је службени језик Ирана, Авганистана и Таџикистана. Пише се, додуше, не више старим персијским знацима, него арапским словима.

Од пекара до песника: Хафиз је, у ствари, титула за муслимана који уме напамет да рецитује целу свету књигу Куран. Име нашег песника заправо је Мохамад Шамс ад Дин, том имену касније је додато Хафеза Шираси, то јест хафиз из места Шираза, али он је већину својих песама просто потписивао као Хафиз. О његовом животу мало тога поуздано знамо, али постоје бројне легенде, а ја мислим да легенде добрим делом почивају на истини. Према томе, Мохамад Шамс ад Дин рођен око 1315. године у Ширазу, умро је у својој шездесет деветој години у свом родном граду. У претпрошлом броју "Времена" објављен је прелеп текст Зулфикара Џумхура о његовој посети Ширазу.

Хафизов отац био је продавац угља, умро је док је Мохамад био мало дете и оставио породицу у дуговима, тако да је синчић морао да се запосли као пекарски шегрт и изучи тај занат. Износећи једном хлеб из пекаре видео је своју музу, прелепу девојку која га је инспирисала да пише љубавне песме.

У легендама сазнајемо да је већ као осмогодишњак знао Куран напамет, тако да су га примили у медресу, у којој се образовао, па је постао дворски песник који би падао када би његове владаре срушили и који би поново стицао угледну улогу када би други долазили на власт.

Писао је за своје време смелу поезију, не само о лепоти девојака и чулној љубави, него и о вину и пијанству. То је био проблем, јер ислам од жена захтева чедност, а строго забрањује конзумирање алкохолних пића. За Хафиза је пронађен компромис: речено је да се вино схвата само алегорично као страст за веру. Слично се и јеврејски и хришћански теолози сналазе када тумаче Соломонову Песму над песмама, заправо један, по мом мишљењу, готово порнографски спис, за који никако не разумем како се нашао у Библији. И тим поводом се каже да се заправо не мисли на девојку од крви и меса, иако јој се описују и ноге и дојке, него на узвишену љубав према Господу.

Западно-источни диван: Хафизово главно дело Диван је зборник од неколико стотина љубавних песама, како га данас познајемо, састављен је тек после смрти песника. Реч диван је изворно имала неколико значења: канцеларија, соба за пријем, суд, али и зборник списа. У мом детињству смо софу или кауч на немачком називали диван. Диванити у Банату значи брбљати, разговарати, лепо је да се то удобно чини седећи на дивану.

Хафизов Диван први пут је на немачки 1812. године превео Јозеф фон Хамер-Пургштал (1774–1856), аустријски дипломата, оријенталиста и преводилац, који је поред свог матерњег немачког језика говорио енглески, француски, италијански, старогрчки, латински, турски и персијски. Преко тог превода Гете је у Хафизу препознао сродну душу и написао песму коју преводим буквално од речи до речи, јер је смисао овде важнији од форме: "Хафизе, само с тобом желим да се такмичим! Нека нама, близанцима, заједнички буду страст и муке. Волети и певати као ти нека буде смисао мог живота!" Гете тада има већ шездесет и шест година, али тек што се био поново заљубио и тако ће по угледу на Хафизов Диван написати свој зборник љубави у стиховима Западно-источни диван, чије је прво издање штампано 1819, а допуњено 1827. године.

Гете, Мариана и Хафиз: Кад је Гете упознао тридесетогодишњу Мариану, био је од ње старији 35 година, а њен дугогодишњи љубавник, банкар Јохан Јакоб фон Вилемер, 25 година старији од ње. Марианина мајка, која ју је родила ванбрачно у аустријском граду Линцу, била је провинцијска глумица. Мариана се прво презивала Пирнгрубер, а мајка јој се касније удала за неког Јунга, који ју је усвојио. Звала се, дакле, Мариана Јунг и имала четрнаест година кад су се њих две преселиле у Франкфурт на Мајни. Мама Елизабета се надала ангажману у тамошњем позоришту, али је једва добила посао чистачице. Мариану су, међутим, одмах запазили, па је заиграла и запевала на позорници тако спретно, да ју је критика хвалила као глумачко освежење.

Банкар Вилемер је био двоструки удовац, страстан љубитељ позоришта, члан управног одбора. Мариану је за 2000 талира откупио од мајке. У почетку је важила за његову поћерку, платио јој је солидно образовање, али када је напунила осамнаест година, имали су и сексуалне односе што је, наравно, убрзо сазнао цели град. У то време то није било неуобичајено. И Гете је готово као подводач свом херцогу Карлу Августу налазио љубавнице са којима које је пре тога, изгледа, и сам општио, што се може наслутити из његових писама.

Банкар Вилемер је обожавао Гетеа, али се уплашио кад је приметио узајамну наклоност Мариане и старог песника. Гете је у стиховима констатовао: "И тако, живахни старче, тебе ништа не може да растужи, нека ти је коса седа, али опет ћеш водити љубав." Седам дана пошто су се Гете и Мариана упознали, Вилемер се оженио својом метресом. Неки аутори тврде да је Гете наговорио Вилемера да озваничи своју везу, јер га је подсећала на сопствену дугогодишњу љубав са Кристијаном Вулпиус, са којом се венчао после осамнаестогодишње везе. Други, напротив, кажу да је банкар хтео да Мариану јаче веже за себе како му је славни песник не би преотео.

Међутим, Мариана је постала не само Гетеова муза, него и његова коауторка.Западно-источни диван је написан за њу, а Гете је неке њене песме штампао у тој књизи као своје. Она се у том делу јавља као Сулејка, он као Хатем. У књизи се Хафиз понекад помиње директно, чешће индиректно, али његов дух је свеприсутан. Гете се толико уживљава у његову улогу, да су неки писци почели да се питају да ли је велики немачки песник прешао у ислам, јер у Хафизово име пророку Мохамеду даје предност у односу на Исуса, а бога ословљава као Алаха. То је, наравно, којешта, за аморалисту и атеисту Гетеа су и Библија и Куран песничке, а не свете књиге.

Гете је само два пута кратко био код Вилемерових у гостима, али љубавну преписку са Марианом водио је још седамнаест година, све до своје смрти.

Западно-источни диван није само књига љубави написана у духу Хафиза, она је и апел за суживот Истока и Запада, "Оријента и Окцидента", како Гете то назива. Радјард Киплинг, који је свакако боље од Гетеа знао шта је "исток", у својој Балади о истоку и западу написао је да је исток исток, запад запад и да се никада неће срести, али он је, иако носилац Нобелове награде за књижевност, био британски колонијални чиновник. Гете, напротив, у стиховима каже: "Ко год познаје себе и друге спознаће овде да се оријент и окцидент више раздвојити не могу." То је добра порука и данас када се Европа толико уплашила миграната са истока.

 

Извор: Време

 

Крај Новог Полиса?

 

Ostavite komentar

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije sajta NoviPolis. Ipak, po postojećem Zakonu o javnom informisanju NoviPolis odgovara za sve sadržaje koji se nalaze na njegovim stranicama, pa u skladu sa tim zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara. Komentare uvredljive sadržine, kao i komentare za koje sumnjamo da su deo organizovanog spinovanja javnosti, nećemo objavljivati.

Ostali komentari