Досије

Мишљење

ТК систем и Србија (1): Шта нас уче ријалити шоу програми?

Слободан Владушић

Мислим да извесни Марко, који покренуо петицију против ријалити шоу програма, није био уопште свестан колики ће је број људи потписати и какву ће медијску буку та петиција направити. У тренутку док ово пишем петицију је потписало преко 100 000 људи, што није мало: то је заправо, критична маса за извођење обојене револуције. Дакле, ради се о озбиљном броју људи, који одражава исто озбиљно незадовољство које влада у овој земљи и које се у једном тренутку конкретизовало као гнев према ријалити програмима.

Та петиција јесте напад на систем, а када кажем систем, мислим на Транснационални Капитал (ТК систем) који влада Србијом, и коме је, да будем потпуно искрен и отворен, једино битно да овде направи профит. Ништа више и ништа мање од тога. ТК систем се од ове петиције бранио на више начина. Прво, преко РРА; неко је из тог тела напоменуо да они немају никакве правне инструменте да укину емитовање ријалити програма. Дакле, ми бисмо као то урадили, али јбг, брате, немамо право по закону. А онда се на интернету, између бројних коментара који су пратили ову тему, појавио и један који је цитирао члан 19. Закона о радиодифузији: ,,Агенција се нарочито стара да програми који могу да нашкоде физичком, менталном или моралном развоју малолетника не буду доступни путем радија или телевизије, изузев када је временом емитовања или техничким поступком обезбеђено да малолетници, по правилу, нису у прилици да их виде или слушају. Приказивање програма који тешко угрожавају физички, ментални или морални развој малолетника, забрањено је.” Дакле, ало брате, јбг, ИМАТЕ законску одредбу, али немате људску петљу, тј. вољу, јер и ви и ми, знамо за кога ви заправо радите.

Потом су се појавили други адвокати ТК система, од којих наводим речи једног који ме је толико засмејавао својом глупошћу (али, признајем, и помало заплашио својим безобразлуком) да не могу да одолим да нешто од тих безобразних будалаштина поделим са вама. Прво, човек је закључио, пазите сада, да је: "Појединац (или више њих), изреволтирани, ваљда, понашањем своје или нечије друге дјеце, узели су на зуб ријалитије, као јединог, ултимативног и искључивог кривца за морални одрон у региону. И не само то, користећи класични хомофобни десничарски рјечник, у петицији захтијевају укидање и забрану одређеног јавног садржаја". Дакле, ако сматрате да су ријалити програми могу да нашкоде физичком, менталном или моралном развоју малолетника – а ја заиста не видим како могу да их начине физички и ментално здравим (о моралу мало касније) – ви сте ,,десничар”, ,,хомофоб”, ,,фашиста” итд, итд.

Овде се ради о типичном, школском, начину на који ТК систем жели да реши проблем отпора – уколико се буните против ТК система, они неће размотрити Ваше аргументе, неће размислити о Вашем легитимном интересу да не будете роб односно слабо плаћени слуга и компрадор у сопственој земљи, већ ће вас једноставно, путем оваквих (јефтино) плаћених, или само глупих ,,новинара и колумниста” прогласити за ,,фашисте”, ,,хомофобе”, ,,десничаре”. Дакле, желеће да Вас заплаше тако што ће вас гурати у ону сиву зону у којој свако може да вам уради свашта, а да за то не одговара, јер забога, Ви сте ,,фашиста”, ,,хомофоб”, дакле људски олош, па према томе ви немате права да се позивате на ,,људска права”, ,,слободу мишљења” тј. на све оно што је дозвољено тзв. ,,нормалним” људима који своја ,,права” и своје ,,мишљење” не користе да би довели у питање основни банкстерски разлог постојања, а то је да направе што већи профит на Вама, не обазирући се на ваша права и на ваше мишљење о томе.  При томе ТК систем ће се држати гебелсовског правила да 100 пута поновљена лаж постаје истина, што је и тачно, када су у питању идиоти који се дресирају као пси (када кажем ,,фашиста”, ти почни да лајеш), дакле, онај сој несретних људи који том својом духовном и интелектуалном лењошћу неосетно постају заиста налик животињама који се задовољавају костима, заузврат дарујући ТК систему безграничну, пасју послушност.

Након што су Вам дакле одузели легитимно право да изнесете свој став о ријалити програмима, ТК Систем ће Вам опет кроз уста тог јефтиног плаћеника, или можда само бесплатне будале, поручити: ,,Прво и основно, телевизије које емитују садржаје знане као ’ријалити програм’ су приватне и НИКАКО нису дужне да било кога едукују или образују.”  

Проблем са такозваним ,,регионалним”, а најчешће српским ТК башибозлуком задуженим за спиновање јавности, јесте у томе што је он већином образован на курсевима звучног наслова, и шупље садржине, који се углавном своде на набијање ТК идеологије у главу, а да никакву пажњу не посвећују реторици и аргументима којима би та идеологија овде требало да се пласира. Другим речима, они стварно мисле да смо сви ми углавном будале. Рецимо ова, горње цитирана реченица у којој се тако једноставно прави разлика између забаве/ријалити програма и едукативних, образовних садржаја, јесте једна целовита, потпуна, апсолутна будалаштина. Човек заиста не мора бити доктор књижевних наука, па да зна да концепт dolce et utile, карактеристичан за поетику античке/латинске књижевности по којој књижевно дело истовремено и забавља и поучава. Другим речима, човече, брате, јбг, НЕ ПОСТОЈИ РАЗЛИКА између забавних и едукативних програма, и да ниси полуобразован, то би и ти знао.

Суштина је дакле, да ријалити програми истовремено и ЗАБАВЉАЈУ и ОБРАЗУЈУ. Управо зато се може реконструисати њихов ,,морал”, односно склоп вредности који они убризгавају у заједницу односно у народ. Ево које су две кључне црте тог ,,морала”: Прво, паре су свемоћне. Гледајући ријалити програме човек може да се зачуди на шта су све људи спремни да пристану зарад новца. Да продају своју приватност, своје тело, своје достојанство, једноставно све: да се понижавају, да се улагују, да се претварају, да у нечему уживају, да пристану да се одекну и своје слободе. Све за новац. То је порука коју ријалити програми шаљу својим гледаоцима: све треба да урадиш за новац и то је ок. Ок је да све урадиш за новац, јер нема ничега што је важније и вредније од новца. Све је дакле, на продају, све је дакле доступно новцу, и вода и земља, и ваздух и љубав и тело, и слобода и достојанство, и то што све то нудите на продају, то је ок. У противном сте ,,фашисти”.

Друго, рецепт за ,,успех” у Србији је у томе да прихватите да су паре свемоћне, па самим тим и они који их имају највише. Финансијска структура ријалити програма је једноставна: на врху су они који приређују/емитују ријалити програме. То су ,,приватници”, односно власници/акционари медијских компанија које су произвођачи или емитори ријалити програма. Њихов профит од овог програма је највећи. И успут, уверен сам да га они ни гледају. Зашто би га и гледали? Они живе свој живот и нису толико јадни да морају да шпијунирају туђ.

Затим следе домаћи извођачи радова: то је тај сет изабраника и изабраница који се повлачи по затвореном простору окружен камерама које хватају сваки њихов покрет, реч, свако срање које начине. Људи који су све спремни да ураде за обећану награду (ситниш у односу на укупан профит) или тзв. ,,публицитет” који им приређивачи ријалити програма нуде. Људи који би Вас продали за минут тог публицитета или за један евро, или долар. Људи који су ,,успели” зато што су прихватили да је новац једино мерило вредности, а једини конкурент комшија, сасвим у духу паланке чији је Р. Константиновић био представник, а не противник.

Најзад, на дну те структуре налази се публика која посматра тај програм: млађа публика се преко тог програма едукује, јер свесно или подсвесно, сад свеједно, целу ту причу схватајући једино као упутство за ,,успех”: ето шта треба да учиним, како бих и ја успела или успео у Србији, као бих ја био ,,бољи” од својих ,,другара” и ,,другарица”, тј комшија. Старија публика, која је хронично уморна, која дан почиње са ,,јој”, а тако га и завршава, гледа тај програм исто онако како они несретни стари, усамљени људи у свакој згради или улици, дане проводе воајерски шпијунирајући комшије, и њихове животе, пошто одавно немају свој, и то не услед старости, јер старост је само алиби, оправдање, већ из кукавичлука и духовне и интелектуалне лењости.

Наравно, и једнима и другима је допуштено да ,,учествују” у ријалити програмима: најзад, то учестовање је један од начина на који се ствара профит. Они могу да избаце из куће Перу, а задрже Жику. Они су суверени у свом праву да гледају кога хоће да гледају, осим што нису бирали кога желе да уопште виде у тој кући, и што ћутке подносе то што ТК систем може да им врати у кућу човека кога су недавно избацили.

Тек да се зна ко је газда.