Блог

Устав Браше Брче

Браша Брча

У Крониновој књизи Шеширџијин замак, коју ми је поклонио Стеван Вељков (познатији као Браша Брча) наишао сам на чудан папир. Наиме, као да је Браша Брча почео да пише Устав. Паор, који је касно открио књиге, по свему није могао да зна важност и сврху највишег правног акта. Али, све је у животу Браше Брче ишло неким необичним током. Опседнут алкохолом, кавгаџија; тукао се заједно са оцем – по вашарима и сеоским славама. Биле су то крваве туче. Ножевима. После једне такве туче завршио је у болници – избоден. Ту упознаје младу медицинску сестру и потпуно мења свој живот. Млада медицинска сестра напушта посао и одлази са њим у село, на њиве... Ту је и умрла у 51. години. Последње године живота провео је сам. Једва је видео... Памтим пса који му на заповед доноси папуче. Обилазила га је, редовно и брижно (иако је живела у Београду) рођена сестра. Када је она умрла, обесио се у прозору – да га нађу.

Но, вратимо се поводу овог текста. Има неку зачуђујућу актуелност. Није паметно да коментаришем то што је написао – ко зна како би се тај текст завршио. Али, побројаћу тих пет тачака... Мешавина наивности, луцидности, необичних ставова – али и визионарства.

ПУТЕВИ У СРБИЈИ СУ ПРОХОДНИ. Не знам како му је то пало на памет. За време његовог живота није било блокаде путева. Али, тачка која сваком режиму иде у прилог. Ко блокира пут – нарушава Устав!

РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА У СРБИЈИ СЕ УКИДА. Да ли је ту мислио на све оно што се под видом репрезентације крије – не само на иће и пиће – већ на све могуће повластице (почевши од службених аутомобила, бесплатних летовања до плаћених телефонских позива)... Али, зар ову будућу тачку Устава не би требало активирати пре било каквих квази солидарних пореза?

РИБОКРАДИЦЕ СУ ПОД ЗАШТИТОМ ДРЖАВЕ. Ако држава већ штити рибокрадице, онда у томе мора бити доследна. У случају поплава, мислим да је важно прво помоћи рибокрадицама, па тек онда поплављеним насељима. И ту је био визионар. Од њега сам чуо анегдоту о сеоској свадби – у једном суседном селу, уз Дунав – када је стари сват шапнуо младожењи магичне речи („туче се шаран”) и када је после десетак минута на свадби остала – само невеста.

ЗАБРАЊУЈЕ СЕ УПОТРЕБА СИТНИХ СЛОВА. Слабије је видео последњих година, то сам већ рекао, али ова тачка будућег Устава написана је ситнијим словима. Као да се подсмехнуо самом себи. И овде је визонар. Погледајте само банкарске уговоре – по величини слова видите на шта су све спремни. Што су слова ситнија, то је превара већа.

ПРОФЕСОРИ УНИВЕРЗИТЕТА НЕ МОГУ КОРИСТИТИ ГОДИШЊИ ОДМОР ТОКОМ НАСТАВНЕ ГОДИНЕ. Ово је најчуднија тачка. Прво, не знам да ли је уопште знао шта је то Универзитет; тек, нешто је слутио...

 

Приредио М.Н.