Блог

Брендирана туга

Јелена Бјелаковић, Бања Лука

Да је Њутн којим несрећним случајем завршио у политиколошким, а не у природним водама, извјесно је да би прва два закона класичне физике била проучавана у сљедећим формама:

1. Сваки полис остаје у стању релативног мировања или равномјерног праволинијског кретања све док га економско дјеловање или дејство политичког тијела не присили да то стање промијени.

2. Убрзање тијела полиса сразмјерно је економској сили која на њега дјелује, а обрнутно сразмјерно маси политичког тијела.

Но, са Њутном или без, једно није извјесно но сигурно – моћ полиса зависи од економске силе истог. Колико посијеш, толико и пожањеш, осим ако ти какав међународни сељак не подметне ступицу, то јест.

Да је Њутн којим несрећним случајем заронио и економским морима, геније у њему би засигурно изродио и трећи закон који би гласио:

3. Сила којом један бренд дјелује на полис једнака је по интензитету и правцу сили којом полис дјелује на прво, али је супротног смјера.

Премда пожељно, није нужно бити Њутн или пак Питагора да би се разумјела једначина која добар низ година влада конзумеристичко настројеним, а комерцијално проданим 21. вијеком.

Бренд. Марка. Оно чиме један производ показује да „цвеће цвета само у његово предузеће“. Колико брендираног „цвећа“, толико полису „успећа“, а нама, конзументима, евентуално више смећа. Сад ће економски освијештен Србенда да ме приупита зашто не употријебих српску ријеч за „бренд“, а ја ћу, у жару своје европске неосвијешћености, да узвикнем да ћирилица не познаје сврсхисходан сплет слова, нити ће благовремено да га подари српском маркетиншком роду. Сад ће писане главе да ме ударе по челу и приупитају куд сам ја тачно пошла са овим „упиши српску ријеч за блог“. Пази сад, мајсторе. Водим те на Пале преко брендираних ледина, но прије тога имам пар питања.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија, у народима ничијег Балкана знана и под називом „јест'нам добро било“, за челника је имала брендираног вртлара. Овај, бравара. Тај вртлар је у својој велелепној башти узгајао свакојакве врсте брендираног цвијећа. Од ендемских врста радне обуће из Борово класе, преко опојног мириса рода Вожда, до организма чији је животни вијек неограничен – „фиће“. Није се пила кока кола јер „смрт Америци, слобода народу“, но се доза гаса пумпала у форми кокте. Није се Швабиним брмом пичило до Ровиња, но са стилом на Томосу и са вјетром у коси. Можда су жене старе Југе биле рођене са тим, а можда је за све крива Брион козметика.

Шачица брендова је преживјела крах комунизма и наставила да буде избор број 1, 2 и 3 свих југоносталгика, тако да не чуди што се на линеарним једначинама куповних листа немалог броја домаћинстава и даље налазе тета Вегетин магични зачин и смрвљена плазма (додај млијеко), а у кухињама Горење гори као да је јуче купљено, а не прије цијелих 25 година. Бебице и даље мацкамо бекутаном. (Хвала ти, Бивша Југословенска Републико Македонијо! Нема везе што те Грци саботирају, само настави да нас мажеш. Помажи и њих, изгорјеше људи од овог европског сунца.) Ипак, број предузећа која су преживјела југословенске турбуленције је еквивалентан броју становника који је безболно претрпио транзицију од комунизма до штајеовоизма. Статистика каже да је петоро људи у игри, али ко још вјерује статистикама? Сад долазим до поенте. Та-да.

Јесмо ли заборавили како се узгаја цвијеће? Да ли је Ти-То једини вртлар са балканског поднебља који је знао да води пластеничку производњу и да каже баштованима „ти то тако брендирај, браве ти твоје“? Гдје чами логика апсурда да је држава Југославија данас бренд широм свијета осим у земљама, бившим чланицама истоимене славне љепотице? Како нас није срамота да нам маркетинГшки експерти долазе из туђинског свијета да нас едукују о бизнис плановима и стратегијама за формирање брендова кад смо ми чекај, стани, на чело државе поставили бренд? Ко је крив? Тета Вегета? (Није на националној основи.) Или пак чика Томос? А не, гарант је Вучко. (Знаш ти добро, читаоче, о којем ја Вучку лајем.)

Гријеха да се оградим, вукова на политичкој сцени је много, а брендова у економском театру све мање. Жали Боже ти оног предузетника/подузетника/подниканима који се усуди да у државама које не препознају значај домаће привреде предузимају/подузимају/подникају. У сусрет празницама, одјављујем ову научно-полисну економопеју поздравом „Бренд се роди! Полис се препороди!“. Ваистину се препороди. Амин.

 

Ауторка је студент Правног факултета у Бањалуци