Блог

Визија једне Сибиле

Александар Врањеш, Бања Лука

Прије пар недеља, бивша америчка државна секретарка Медлин Олбрајт говорила је о историји и будућности Босне и Херцеговине на конференцији под називом “Прије и након Дејтона – Историја Босне и њена европска будућност” у организацији “Центра за трансатлантске релације” Џонс Хопкинс универзитета у Вашингтону. Након подсјећања на њену улогу у прописном кажњавању Срба у прошлом рату, све са осиромашеним уранијумом, Медлин је презентовала неколико веома занимљивих теза.

Да је историја релативна, сазнајемо из тврдње да је Дејтонски мировни споразум имао за циљ да афирмише унитарну Босну, али да то није стављено на папир док се страсти не смире. Наравно, не објашњавајући да ли цијени да је сад право вријеме да се и тај циљ испуни, Олбрајтова истиче важну улогу САД-а у заустављању рата и обнови постдејтонске БиХ, жалећи што су процеси у БиХ кренули низбрдо оног момента када је Америка пребацила своје активности у друге конфликтне зоне. Не штедећи локалне политичаре који су у међувремену, како каже, преузели контролу над механизмима корупције и тиме постали кочница на путу ка бољем сутра, Медлин индиректно напада и на саму ЕУ и њихове представнике у БиХ који, уз огроман утицај на процесе, носе и дио одговорности за тренутно стање и неуспјех њеног пројекта.

Наредна препрека реформама и реинтеграцији БиХ коју Медлин означава јесте екстремизам и “малигни” руски утицај који само појачава етничке тензије, што опет отежава прихватање идеје националног јединства, ваљда мислећи на босанску нацију? У сваком случају, Медлин закључује, кад год су Руси жељели да дестабилизују “Западни пројекат”, примарна “мета” им је био Балкан. Из свега овога слиједи логичан закључак - ако би се умањио утицај Русије на Балкану, сва три конститутивна народа у БиХ би потрчала у загрљај једни другима градећи јединствен босански идентитет, а вјероватно би се исти процес десио и у осталим дијеловима Балкана.

Као последња и веома занимљива теза којом је бивша државна секретарка закључила своје излагање на Џонс Хопкинсу, јесте да је Босна и Херцеговина у суштини полигон за борбу двије визије свијета: прве која заговара подјелу на “ми и они”, у којој се људи не вреднују према својим резултатима и дјелима, него према етничком поријеклу и религијској припадности, чија је будућност заснована на консантној борби у којој се “ми” светимо “њима” за раније поразе, а при чему се гријеси једне генерације стално преносе на сљедеће. У другој пак визији свијета, оној “свјетлијој”, сваки појединац има неотуђива права, а грађанима се може судити само према законима које је друштво усвојило, чиме је јасно ставила до знања да је изразито против шеријатског права и да је Војислав Шешељ изузетак који потврђује правило. Ове двије визије се, према Медлин, и даље боре, али на крају, као што обично и бива код визија, интеграционе и демократске снаге, тј. ове друге, ће ипак побиједити.

Посљедња теза је интересантна утолико што нас додатно збуњује. Као и Питија која је тешко артикулисала своје визије због повећене концентрације одређених испарења, да не кажем гасова у Делфима, тако и Медлин остаје недоречена, што отвара простор за различите интерпретације пророчанства. Свима је јасно да се систем вриједности сва три конститутивна народа у БиХ уклапа у прву визију, али онда испада да је Медлинин свијет, не само у другој визији, него ће нас они све заједно поразити, баш као и "Вајт Вокери" Слободњаке у последњој епизоди Игре престола. Шта ће онда бити са БиХ и са конститутивним народима?   

Дабоме, Медлин има спреман одговор и на ово питање. Након прегршт куртоазних ријечи и израза захвалности за све што нам је учинила, амбасадорица БиХ у САД Јадранка Негодић је упитала бившу државну секретарку како би она унаприједила данас Дејтонски споразум.  За разлику од Питије која без етена није видјела даље од свог носа, Медлин је као из топа одговорила да Дејтонски споразум мора бити више „органски“ односно да буде способан да еволуира, а да је највећи проблем у БиХ у ствари постојање једнонационалних политичких партија и да је неопходно редефинисати начин на који се бирају представници грађана у законодавним институцијама. Наравно, као што све пророчице остављају простора за различита тумачења њихових одговора тако сам и ја разумио да Медлин не само да би угасила једнонационалне политичке партије у БиХ, она би потпуно угасила све три нације на овој територији. Другим ријечима, што би рекао Џон Снов, куку нама, зима долази!

Аутор је асистент на Факултету политичких наука у Бањој Луци