Агора

Баук AFD над немачким естаблишментом

Себастијан Фишер, Spiegel Online

У домаћој политичкој перспективи источнонемачка покрајина Мекленбург – Западна Померанија, са тричавих 1,6 милиона становника, мала је и релативно безначајна покрајина. Обично је тако. Међутим, овај пут, после избора за покрајински парламент, одржаних у недељу, ситуација је другачија. То гласање, на крају крајева, свело се на референдум о канцеларки Ангели Меркел и њеној политици, што му доста даје на значају. Резултат тог референдума не изгледа добро за Меркелову. Њена умерено десна Хришћанско демократска унија (CDU) игубила је четири процентна поена у односу на последње гласање 2011. godine и освојила тек 19 одсто, а десничарска популистичка партија Алтернатива за Немачку (AfD) дошла је до целих 20,8 одсто гласова. Та партија није чак ни постојала пре пет година.

Треба рећи да CDU не пролази нарочито добро на изборима у тој држави већ 20 година, али у њој се налази канцеларкина изборна јединица, што значи да је AfD у суштини организовала револуцију у Меркелином дворишту. А то је урадила тиме што је изборе претворила у изјашњавање о само једном питању – Меркелиној избегличкој политици. Стратегија је била толико успешна да је CDU сведена на трећу по снази партију у покрајини, иза умерено левих социјалдемократа (SPD) и AfD. То је први пут у Немачкој да је нека антимеркеловска партија престигла партију Меркелове – у неким деловима изборног дистрикта немачке канцеларке AfD је прва по снази.

За канцеларку је ово политички дебакл. Она сад мора да се носи са изазовом у најмању руку једнако великим као онај са којим се суочио њен претходник Герхард Шредер средином 2000-тих. Тада се канцелар SPD нашао заробљен између потребе да, са једне стране објасни смисао резова социјалних издатака и, са друге, пораст Левице, политичког покрета лево од СПД који је због тих резова јачао. На крају, није успео да уради ни једно ни друго. Паралеле са Меркелином ситуацијом – подела CDU због приступа избегличкој кризи у комбинацији са растом десничарске протестне партије – су уочљиве на први поглед. Али крај не мора бити исти. Гласање у Мекленбург–Западној Померанији, на крају крајева, само је симболички дебакл за Меркелову. Њена позиција канцеларке (још увек) није угрожена.

Емоције испред разума

Резултати излазности у недељу јасно су показали да све већи број бирача, барем на истоку Немачке, окреће леђа етаблираном демократском партијском систему. Штавише, не делује као да је превише важно што се економија опоравља, градови реновирају и што туристички сектор остварује добре резулате, што је случај у Мекленбург–Западној Померанији, која је била структурно слаба од немачког уједињења 1990. Показало се да је могуће да партија води кампању засновану на страху од избеглица чак и у држави са веома малим бројем странаца. Укратко, емоције су превладале над разумом. Чињенице су доспеле у други план.

Управо у томе је изазов за Меркелову, политичара који је увек своје политичке успехе базирао на јасним аргументима, заснованим на бројкама и чињеницама. Мораће више да објашњава и комуницира и мораће да уклопи своју политику у приступачан и смислен оквир како би задржала подршку странке. Можда ће морати и да направи пар реторичких искорака ка баварској сестринској партији CDU – Хришћанско социјалној унији (CSU), која је била веома критички настројена према избегличкој политици Меркелове. То би могло да подразумева и признање да је повукла неколико погрешних потеза. CSU је у недељу увече јасно ставила до знања да нема намеру да смањи притисак на Меркелову. Високи партијски функционер Маркус Шодер је изборе у Мекленбург–Западној Померанији назвао „позивом на буђење“ немачким конзервативцима. Стварно значење тих речи било је јасно – то је пре свега био позив на буђење канцеларки.

Проблем за Немачку

Заиста, нови изборни успех AfD ће највероватније појачати бес CSU према Меркеловој. Сад одједном немачки конзервативци морају да се суоче са растућом снагом на десном крилу, феноменом сличним ономе од кога SPD није успео да се опорави. И баш као Левица, AfD не делује као да ће нестати са политичке сцене у догледној будућности. Десничарски популисти јачају и на истоку и на западу Немачке, и показали су се способним да мотивишу неопредељене, једнако као и да придобију гласаче CDU, поред оних из SPD и чак Левице. Једна од главних емоција која обједињује овако разноврсну мешавину је незадовољство канцеларком.

Поред тога, за разлику од Левице, која је предузела кораке у правцу одрицања од својих корена оличених у неокомунистичкој протестној странци, снага AfD лежи у њеном апсолутном одбацивању аткуелног партијског система. Није заинтересована да игра по правилима; циљ јој је да протресе и сруши. Заиста, та партија представља претњу демократији. Проблем који то носи не односи се само на Меркелову или на њене конзервативце. То је проблем за целу Немачку.

 

Извор: Нови Стандард