Агора

Исламу не треба Мартин Лутер

Лоај Мадхун, Дојче веле

После сваког исламистички мотивисаног терористичког напада чују се гласни позиви за реформама ислама. Међутим, исламу није потребан Мартин Лутер, већ помирење са уставно утемељеном државом, сматра Лоај Мадхун.

Лорд Кромер је био британски генерални конзул у Египту, када је 1880. изговорио чувену реченицу: „Реформисани ислам више није ислам.“ С тим би се сагласили и исламисти и заговорници традиционалног ислама и припадници муслиманских заједница на Западу. За њих, као и за већину верника, „ислам“ је принципијелно савршен и стога се не може „реформисати“. Но, та недовољно промишљена позиција не може да завара: не постоји један „ислам“ са непроменљивим скупом норми. Исламска вера је одувек била и остаће дете свог времена.

Угледни ирански филозоф Абдолкарим Соруш, један од најважнијих актера у глобалној дебати о реформама, у својим списима наглашава променљивост верских сазнања. Према њему не може постојати једна „верзија“ ислама која би важила за све епохе: „Упоредићу то са реком. Пророк је био само извор реке. Укупна исламска традиција је река. Она тече у правцу вечности. Ми смо на одређеном одсечку речног тока. Следећа генерација ће бити други одсечак. Никада не би требало да претпоставимо да је религија стајаћа вода. Она је као река која тече.“

Кључ у плуралитету тумачења

Инсистирање на фикцији „чистог и савршеног“ ислама је добрим делом одвојено од историјске стварности те религије. Чак је и разграната и изузетно издиференцирана исламска теологија одувек била средство политике. Пречесто је била одраз реалних, световних односа моћи. Фатално је то што традиционалисти превиђају да је од почетка исламског рачунања времена било амбициозних покушаја исламских интелектуалаца да обнове религиозни дискурс и да протумаче његове изворе на савремен начин. Напослетку, Куран страсно апелује на човекову жељу за сазнањем.

То је разлог што се сиријски реформистички мислилац Мохамед Шахрур још пре три деценије залагао за то да се муслимани без снисходљивости према исламским духовним вођама оријентишу на основу писане објаве, која је критеријум божије истине. „Куран садржи апсолутну Божију истину. Њу, међутим, човек може схватити само релативно.“ То је суштина Шахруровог учења. То је претпоставка свих озбиљних реформистичких стремљења. Одлучујуће је да Куран дозвољава пуно различитих тумачења. То је кључ реформи. Наиме, свети спис муслимана је отворена објава, а не строги законик, како нам просечни исламисти али и популистички критичари ислама желе утувити. Поновимо, апсолутну истину Курана човек је у стању да схвати само релативно, каже реформски мислилац Шахрур.

Измирење ислама и модерне

После сваког убилачког напада исламистичких фанатика негде у свету подигну се гласови који захтевају реформу ислама. То је разумљиво. Али није реално нити пожељно. Пре свега, није јасно како би та „реформација“ изгледала. И ко би је реализовао. Додуше, у исламским земљама којима се ауторитарно влада, још од успона исламистичких нихилиста у току је дебата о узроцима и одговорности за разгоропађивање самозваних „Алахових ратника“. Али нема истинске дебате о усклађивању исламских вредности са вредностима, нормама и достигнућима политичке модерне. Бројне су исламске земље које су заокупљене унутрашњим конфликтима или ратовима које воде за туђ рачун, а не расправама о реформи. А реформе које најављују насилни владари попут Ал Сисија у Египту не могу се схватити озбиљно. Они углавном наносе штету веродостојности реформске дебате. Владар је под своје ставио и некада најпознатији исламски универзитет „Ал Азхар“. Без политичких слобода неће бити могућа ни реформа вере.

Отуд се све наде полажу у реформске импулсе европских муслимана. Они могу без репресије развити нове идеје. При том не би требало да се нека одређена хуманистичка и либерална верзија ислама стави у први план. Много је важније да, рецимо, на немачким универзитетима и у центрима за исламску теологију плурално схватање ислама постане стандард. Исламу сигурно није потребан Мартин Лутер! Њему је потребно помирење сопствених етичких норми са достигнућима и реалношћу модерне уставне државе. Стога је задатак исламских критичких мислилаца да развију интегративне моделе и тумачења ислама, који се једнозначно крећу у оквиру нашег слободарско-демократског поретка. А задатак свих нас је да те снаге подржимо.

 

Извор: Дојче веле

 

(Уколико желите да се укључите у АКЦИЈУ 500 x 500 и скромним прилогом помогнете Нови  Полис посетите следећи линк)