Агора

Холандски референдум наговештава невоље Европи

Јорис Лајендајк, The Guardian

Уколико верујете да велики јаз у данашњој политици више није између левице и деснице, већ између пост-идеолошког естаблишмента, са једне, и „екстремне струје“ која се толико развила да се, као таква, опире сваком одређењу, са друге стране, овонедељни резултати референдума у Холандији то савршено илуструју. Међутим, поставка, позадинска прича и правни статус референдума су сувише збуњујући да би се његови резултати могли просто забележити као глас против Европске Уније - како то водеће либералне новине NRC наводе: „Просто не, сложени одговори“.

Са излазношћу која износи таман нешто преко обавезних 30%, готово две трећине холандских гласача определило се против споразума о придруживању Украјине Европској Унији – око два и по милиона људи у популацији од седамнаест милиона. Шта су ови гласачи мислили, и да ли њихови гласови представљају отворено непризнавање европског пројекта – како су то пожурили да потврде анти-ЕУ активиста Хирт Вилдерс (Geert Wilders) и активиста „Брегзита“ Најџел Фериџ (Nigel Farage)?

Тешко је рећи. Организатори холандског референдума били су веома контроверзни. Референдум је био иницијатива GeenStijl-a  („Без стила“), изузетно успешног блога чије методе и поглед на ствари представљају мешавину Шарли Ебдоа (Charlie Hebdo), Џекеса (Jackass) и Гокера (Gawker). Придружио му се и истакнути млади филозоф по имену Тијери Боде (Thierry Baudet), који је недавно објавио књигу која се бави „женском мастурбацијом, полном еманципацијом и кризом мушкости у модерном добу“. Ово друштванце жељно пажње водило је кампању раме уз раме са екстремно левичарском Социјалистичком партијом, која тренутно има веће бирачко тело од социјалдемократа, и, наравно, са Вилдерсом, који је тренутно под истрагом због хушкања након што је групу својих присталица питао да ли „желе више или мање Мароканаца“. Одговор „Мање! Мање! Мање!“ измамио је обећање: „Хајде да се онда за то побринемо“.

Ово је један од разлога зашто је тако тешко протумачити резултате. Колико се заиста евроскептичних гласача при здравој памети уздржало у нади да ће излазност бити довољно мала да се гласање прогласи неважећим, оспоравајући на тај начин организаторима њихову победу? Колико је проевропских гласача учинило исто? Вилдерсова ватрена антиевропска партија има веома добар положај у бирачком телу, али исти је случај и са ватреном проевропском либералном партијом D66.

И шта је тачно то за шта су људи гласали за или против? Можете подржавати европски пројекат док истовремено верујете у то да ратом поцепана и потпуно корумпирана земља са 42 милиона људи који имају негативни прираштај од 5% у 2015. години просто представља превелик залогај, бар у овоме тренутку. Или можете подржавати евентуално приступање Украјине Европској Унији управо због тога што сматрате да ће ово фатално ослабити читаву организацију.

У овом смислу, холандски референдум је као изузетно негативан пример могуће упоредити са наступајућим британским референдумом о чланству у Европској Унији. Тамо је, макар, питање кристално јасно. Противнички табор макар је изнедрио извесне озбиљне људе који имају озбиљне аргументе – бар једним делом времена. Једном када се обави гласање, резултат је одмах јасан: Британија одлази или Британија остаје.

Супротставите ово нереду у коме се сада нашла холандска влада. Ратификован од стране свих чланица Европске Уније осим Холандије, споразум са Украјином већ је условно ступио на снагу. Потпуно је нејасно шта ће се следеће догодити, посебно зато што у ротирајућој смени земаља Холандија тренутно председава Европском Унијом. Све ово навело је беспомоћног холандског премијера Марка Рутеа (Mark Rutte) да након објаве резултата изјави: „У светлу овакве победе противничког табора, ратификација се не може наставити без даље дискусије“.

Највероватнији сценарио у овом тренутку је да ће Холандија преговарати о извесном броју највећим делом симболичких разлога за повлачење из бриселског споразума. Ово ће антиевропски табор снабдети додатном муницијом у својим тврдњама да „елита“ без обзира на све ипак на крају ради шта она хоће, да је „воља народа“ поново занемарена, и да једини начин да Холанђани буду сигурни није сарадња са другим земљама на континенту, већ изолација и одвајање од њих.

То што нико у Холандији није назвао резултате референдума позивом на буђење упућеном званичницима Европске Уније или проевропским партијама, говори само за себе. Ако чак и после европске економске кризе и катастрофе са избеглицама, они и даље нису будни, онда мора да су пали у кому. У сваком случају, питање које се поставља свима који верују у европски пројекат је израженије него икад: како оправдати једну организацију која се током протеклих неколико година потврдила као неспособна да задржи под контролом како сопствене границе тако и сопствени монетарни систем?

 

Извор: The Guardian     Превео: Игор Јавор

 

(Уколико желите да се укључите у АКЦИЈУ 500 x 500 и скромним прилогом помогнете Нови  Полис посетите следећи линк)