Агора

Зашто су важни Панамски документи

The Economist

Бенџамин Френклин није чуо за Мосак Фонсеку када је закључио да се ,,ни за шта не може тврдити да је извесно, осим за смрт и порез”. Поменута панамска адвокатска канцеларија би можда променила његово мишљење. Мосак је у центру великог скандала у вези се избегавањем пореза и прањем новца, који је изашао на светлост дана захваљући такозваним Панама документима. На шта се тачно односе ови документи и зашто су они важни?

Компаније као што су Мосак, специјализовале су се за помоћ странцима који желе да сакрију своје богатство. Клијенти би могли пожелети да сакрију новац од својих супруга које ће ускоро постати њихове бивше, да избегну санкције, оперу новац, или не плате порез. Главно оруђе за такве делатности су фантомске компаније којима се преноси новац, и које постоје само на папиру, као и офшор рачуни у пореским рајевима (које обично прате додаци као што су банкарска нетранспарентност и закони који ослобађају од пореза). Ове структуре прикривају идентент правог власника новца који се налази или који пролази кроз јурисдикцију државе као што је Панама. 

Али власти (и разочаране бивше супруге) су ухватиле корак. Преко 11 милиона докумената исцурило је из Мосакових тајних канцеларија. Интернационални конзорцијум новинара истраживача (ИЦИЈ) изашао је у јавност са својим сазнањима, да је фирма, свесно или несвесно помагала клијентима да избегну порез, оперу новац или прикрију његово порекло. При том нису толико изненађујуће методе фирме – које су иначе добро познате – колико обим активности и људи који су у њих били укључени. 2,6 терабајта информација садржи информације о 214 500 компанија у 21 офшор јурисдикцији, те имена од преко 14 000 посредника, (као што су банке и адвокатске канцеларије) за које се тврди да је Мосако са њима радио. Иако ни у ком случају нису све оне криминалне или тек сумњиве, објављени примери провоцирају даље истраживање. На прљавој листи су људи као што су украјински председник Петро Порошенко, који је обећао да ће напустити своје пословне интересе када преузме функцију. Изгледа да је он само преместио свој новац на офшор рачуне. Остали су на челу држава попут Владимира Путин или Исланђанина Сигмундура Давид Гунлаугсона који су осумњичени су да су скривали власништво над офшор имовином под именима пријатеља или родбине. Мосако пориче да је учинио било какав преступ, као и господин Гунлаугсон. Путинов портпарол је оцениоио наводе као случај ,,путинофобије”.

Након првобитног именовања и посрамљивања, у наредним недељама постаће јасно ко је употребљавао ове структуре из нелегалних разлога. Док примери из офшор индустрије омогућавају да диктатори, терористи и трговци дрогом на себе скрену већину пажње (с правом), било би срамно уколико би остали преступници побегли. Глобална индустрија која продаје финансијску нетранспарентност онима који могу да је приуште, у неким случајевима учинила је више него што је гутање слабо обликованих пореских политика. Панамски документи сугеришу да неки активно окрећу главу на другу страну када се срећу са мало мање чистим клијентима. Отприлике 8% светког богатства (7,6 трилиона долара, према економисти Габријелу Зукману) спремљено је на офшор рачуне. У већини случајева то је учињено савршено легално као што су људи задужени за односе са јавношћу пожурили да кажу, када су се имена њихових клијената појавила у јавности. Па ипак, легално или не, новине су нациљале Мосак и наишли су на одобравање јавности. То је у сагласности са савременим осећањем да се глобална елита одвојила од остатка људи за које су порези извесни као и смрт.

 

Извор: The Economist