Агора

Асанж- пет година заробљеништва

Матијас фон Хајн, Дојче веле

Седмог децембра 2010, Џулијан Асанж се предао лондонској полицији. Шведска тражи његово изручење због дубиозних оптужби за силовање. Асанж се и данас налази у азилу у амбасади Еквадора.

Викиликс живи - још увек. Та интернет-платформа 3. децембра је објавила тајна документа о преговорима у вези са трговинским споразумом ТиСА између САД, Европске уније и још 22 државе. Џулијан Асанж, оснивач и портпарол Викиликса, то објављивање је дочекао у азилу у амбасади Еквадора у Лондону. Тамо је био и када су средином новембра објављена открића о транспацифичком споразуму ТПП, а и када је објављено око 60.000 депеша из дипломатске службе Саудијске Арабије у јуну. Од јуна 2012, Асанж је у згради еквадорске амбасаде, а лишен је слободе пре пет година, када се предао енглеској полицији. Шведска је издала налог за његово хапшење и тражи његово изручење.

Предистражни поступак који траје пет година

Судска драма почела је када су се две жене једног петка поподне у августу 2010. заједно обратиле стокхолмској полицији, након што су установиле да је Асанж имао полни однос и са једном и са другом. Хтеле су да сазнају како могу да га принуде на ХИВ-тест. Када су, неколико сати касније, напустиле полицијску станицу, покренут је истражни поступак против Асанжа – због силовања и сексуалног узнемиравања. Државна тужитељка у Стокхолму није желела да отвара истрагу јер почетна сумња није била довољна за то. А онда је једна друга државна тужитељка – у Гетеборгу – поново отворила случај. Случај је годинама био у предистражној фази. До данас није подигнута оптужница! Налог за хапшење је формално издат да би Асанж био пребачен у Шведску како би тамо могао да буде саслушан. Шведска одбија да гарантује да Асанж неће бити изручен САД.

Бриге због могућег изручења САД

Могућност да буде изручен, највећа је Асанжова брига. Он се због тога пре три године склонио у амбасаду Еквадора – након што су исцрпљене све правне могућности да се спречи могућност тог изручења. А она није само производ параноје. САД су жестоко реаговале на открића Викиликса из 2010. Објављивање ратних дневника из Авганистана и Ирака те посебно депеша америчких амбасадора, показало је свету нову – и не баш блиставу – слику америчких активности.

Вашингтон је беснео. Амерички политичари су јавно тражили убиство Асанжа. То се дешавало у време беспримерно жестоког поступања против звиждача, али и против оних који им помажу да објаве тајне информације.

Публициста и новинар Чарлс Глас је у интервјуу за ДW нагласио да је влада Барака Обаме извела више новинара пред суд него све претходне владе заједно: „Они примењују Закон против шпијунаже из 1917. године – не да би прогонили шпијуне, већ да би тужили новинаре који су открили шта је све учинила Обамина влада када је реч о мучењу, убијању и киднаповању осумњичених свуда у свету“, каже Глас. То мишљење дели и Матијас Шпилкамп, члан управе организације Репортери без граница: „Видимо да звиждаче прогоне упорније и агресивније него икад.“

Ограничавање слободе штампе

Шпилкамп сматра да су различити покушаји америчке владе да спречи даље објављивање докумената Викиликса – ограничавање слободе штампе. Репортери без граница преносе да је концерн Амазон, под притиском америчке владе, ускратио Викиликсу коришћење сервера, а форма ПејПал је престала да прослеђује новац који је уплаћиван тој платформи. Шпилкамп се противи и тврдњи да је Викиликс објављивањем докумената угрозио животе људи: „То никада није доказано, али се стално изнова тврди.“

Има ли све то везе са поступањем шведског правосуђа? – То се не може јасно доказати. Келнски стручњак за кривично право Николаос Газеас сматра да је коректност кривичног поступак доведена у питање. Његова критика се односи пре свега на шведско државно тужилаштво: „Асанж до сада није саслушан у Великој Британији. Ако имамо у виду да је шведско правосуђе само прошле године 44 пута саслушало оптужене или сведоке у иностранству, онда је чудно то што у случају Асанжа таква могућност дуго није ни разматрана, а затим је одбачена из неких формалних разлога.“ По Газеасовим речима, „То ствара места сумњи да шведским властима није ни стало да саслушају Асанжа у Лондону.“

 

Извор: Дојче веле