Агора

Велико буђење Европе: стотине хиљада против TTIP-a

Роша/Марјановић, Advance

Суботњи протест против злогласног TTIP у Берлину био је највећи догађај у Европи не само тог дана већ вероватно и целе ове године, па је самим тим требало и да буде највећа европска вест. Требало је да буде праћен „из минута у минут“, камере да путем националних телевизија преносе уживо слике из Берлина, да сви виде шта народ Европе мисли о контроверзном споразуму о слободној трговини између САД и Европе, којим би, ако до потписивања дође, демократија какву данас знамо, престала да постоји, а главну реч водиле би гигантске транснационалне корпорације.

Зашто онда скуп у Берлину, на коме се окупило више стотина хиљада људи, није био ударна вест у свим медијима? Зашто се о скупу не пише као о нечем о чему ће се причати још годинама? Очито сви они који имају логистику и капацитете да покрију овај скуп заправо желе да се о њему зна што мање. Подржавају ли зато исти TTIP? Не нужно, вероватно су крајње индиферентни, али они који медијске операције финансирају итекако подржавају TTIP, и то је крај приче. Немојмо се зато медијском ћутњом више ни бавити, бавимо се величанственим догађајем који се збио на улицама Берлина.

Велики скуп у главном граду Немачке организовали су активисти низа политичких група – од радничких синдиката, организација за заштиту природне средине, хуманитарних организација до опозиционих политичких странака. Скуп је започео код главне железничке станице, одакле је кренуо марш према згради парламента. Према речима организатора, окупило се преко 250 хиљада људи. Полиција пак даје (очекивано), конзервативније бројке, наводећи да је било 150 хиљада људи. Демонстранти су носили бројне транспаренте попут Да, можемо зауставити TTIP. Једна група је чак вукла са собом и великог дрвеног коња, поредећи тиме TTIP са тројанским коњем. „Ово је највећи протест у Немачкој после много, много времена“, рекао је један од организатора Криштоф Бауц.

Напад на демократију и јавне службе

Скуп у Берлину показује да су грађани Европе спремни да и на улицама захтевају одбацивање TTIP, а не само online петицијом, коју су до сада потписали милиони. Овакви скупови можда сами по себи неће спречити потписивање TTIP, али ће довести до тога да ће све већи број грађана Европе сазнати о чему се заправо ради. Медијска блокада је очекивано чврста, али није непробојна – без обзира колико се скуп у Берлину и сличне антиTTIP акције крију од очију јавности, информација ипак до људи долази, а канали су бројни. Осврнимо се сада мало на саму есенцију TTIP. Зашто је он заправо толико лош? Уговором би се кренуло у напад на јавне службе. TTIP би отворио приватним компанијама европски здравствени систем, образовање, чак и снабдевање водом – наравно, америчким приватним компанијама. Другим речима, ствари које данас још увек узимамо здраво за готово у блиској будућности би могле бити под пуном контролом америчке корпоративне капиталистичке класе.

О самим преговорима народе Европе лажу. Тако је Европска комисија прво тврдила да јавне службе неће бити везане за TTIP да би касније британски министар трговине Лорд Ливингстон признао да су јавне службе ипак „на столу“. Јасно да су на столу, па ту и јесте новац, то и јесте главни циљ TTIP да преузме остатке европске социјалне државе и од ње створи профитабилан бизнис. За просечног становника то би била катастрофа незамисливих размера. Уговором би се Европа пребацила на „амерички модел“ када је реч о храни. У САД је данас већ око 70 одсто све хране која се може купити у продаваоницама генетски модификована. Са друге стране, Европа има строга правила и готово да се ништа од ГМО не пушта у продају. Од хормона раста до забрањених пестицида, Европа ће се отворити по целом низу питања. Исто вреди и за природну околину – ЕУ тренутно има на снази тзв. REACH регулације, које строго контролишу токсичне супстанце у природи. У Европи због тих регулација компанија мора прво да докаже да су њене супстанце сигурне пре него их почне користити, а у САД је обрнуто – свака супстанца се може користити док се не докаже да је опасна. На пример, ЕУ тренутно има забрану кориштења за 1.200 супстанци у козметици, а САД само 12.

Све рестрикције које је ЕУ увела на банке, управо да се не би десила још једна велика финансијска хаварија као она 2008, могле би бити подигнуте ступањем TTIP на снагу. Другим речима, TTIP ће вратити сву моћ назад у руке банкара. Европљани су се масовно побунили против уговора ACTA, који је ограничавао приватност корисника на Интернету. Европски парламент је 2012. одбацио ACTA после демонстрација широм континента. Али TTIP би вероватно вратио све темељне одредбе ACTA.

Шта народи Европе могу да учине

Из ЕУ су чак признали да би TTIP „вероватно“ повећао стопу незапослености јер би прелазак на „амерички систем“ значио и знатно слабљење синдиката и радничких права. Примери претходних уговора о слободној трговини потврђују овај страх. Кад је потписана NAFTA, уговор између САД, Канаде и Мексика, изгубљено је око милион радних места током 12 година, а пре потписивања обећавало се отварање стотина хиљада радних места. Највећи проблем TTIP је вероватно огроман напад на демократију и државну власт. Наиме, потписивањем TTIP увео би се процес под називом ISDS (решавање спорова између инвеститора и државе). Корпорације би добиле могућност покретања тужби против држава уколико политике државних власти узрокују „губитак профита“. Другим речима, неизабране међународне корпорације могле би да диктирају политику демократски изабраној власти.

Слични уговори на билатералним нивоима већ свуда у свету доводе до огромних неправди. На пример, после катастрофе у нуклеарној електрани Фукушима у Јапану, Немачка је одлучила да смањи зависност од нуклеарне енергије, што је резултовало тужбом шведске енергетске компаније Ватенфал, која је тужила немачку владу за милијарде долара штете. Шта то значи? Државна власт може да донесе исправну одлуку у интересу народа, а страна корпорација онда може да тужи ту државу и на крају трошак сносе порески обвезници те државе. Ништа не може бити више антидемократски од овога. Ово су само неки од разлога зашто би народе Европе требало да буде страх TTIP. Сваки разуман грађанин Европе гласаће против потписивања TTIP са САД. Али постоји „квака“ – нико их ништа неће питати. Да, управо тако, јер о прихватању TTIP неће се организовати никакав референдум, ништа. Чак ни детаљи преговора нису јавни.

Ово је већ сумрак демократије који ће се ускоро претворити у мркли мрак ако се нешто не подузме. Али шта народи Европе уопште могу учинити ако им нико не да могућност да гласају о TTIP? За почетак, морају се организовати, ширити информацију о TTIP и опасности која произлази из њега. Морају да раскринкају циничне и манипулативне пропагандне радове, којима се већ дуго тврди да би било добро да корпорације воде нашу судбину, како ГМО „није толико опасан“, како је тржиште „светиња“ и како „банкари знају најбоље“. Ово што је остало од европске демократије требало би бранити данас и не дозволити да се једног дана пробудимо у „америчком сну“, који је увезла антинародна и антиевропска државна власт, која већ самим преговарањем у тајности о усвајању TTIP учествује у чину велеиздаје.

 

Извор: Advance      Обрада текста: Нови Стандард