Агора

Аутономија за Донбас?

Роман Гончаренко, Дојче веле

Парламент у Кијеву покренуо је реформу Устава под великим притиском западних партнера. Гарантује се аутономија областима које контролишу сепаратисти. Критике са свих страна: из Москве, Донбаса, али и из Кијева.

Није се дуго чекало на хладни туш из Москве. Из тамошњег Министарства спољних послова поручују да је предлог из Кијева о промени Устава тек „вежба политичке демагогије“. Тврди се да украјински предлог нема много везе са фебруарским споразумом из Минска, који су представници власти у Кијеву и проруских сепаратиста постигли уз посредовање европских министара. Слично о променама Устава мисле побуњеници у Доњецку и Луганску. У Кијеву међутим тврде да предложене измене највишег правног акта поштују договор из Минска „до последњег зареза“. То је председник Петро Порошенко рекао у четвртак, пре него што су посланици изгласали да предлог новог Устава пошаљу на разматрање Уставном суду чија се одлука очекује до краја августа. Како би Устав коначно био усвојен, украјински парламент мора да одржи још две расправе, те да га коначно изгласа такозваном „уставотворном већином“ од 300 гласова. У четвртак је ЗА било 288 посланика.

Притисак Запада

Ради се о другој уставној реформи од доношења документа 1996. године. Суштина је примена споразума из Минска у односу према територијама које контролишу сепаратисти на истоку земље. Украјина се обавезала на децентрализацију, односно давање више овлашћења регионима. У предложеном члану 11 се детаљније описује да побуњеници из Доњецка и Луганска могу да рачунају са амнестијом, да ће имати право гласа у постављању тужилаца и судија те сопствене снаге безбедности („народну милицију“). Осим тога, Кијев се обавезује да ће све то финансирати из буџета. Нови Устав би требало да ступи на снагу до краја године.

Колика је важност реформе видело се и по присуству Викторије Нуланд, изасланице америчке владе за Европу. Пре гласања она се састала са бројним украјинским посланицима и покушала – очигледно са много успеха – да их убеди да подрже промене Устава. Два дана раније су канцеларка Ангела Меркел и француски председник Франсоа Оланд телефонирали председнику украјинског парламента. Стога су поједини политичари у Кијеву говорили о закулисном притиску Запада. „Овим променама дајемо легитимитет за тренутни статус окупираних територија. То је пораз за Украјину“, рекао је Серхиј Траута, бивши гувернер Доњецка. И кијевски стручњак за спољну политику Бохдан Јаременко каже да је Украјина била подвргнута моћном притиску западних партнера. „Запад покушава да реши конфликт на рачун Украјине“, рекао је Јаременко за ДW. Но политички најмоћнији човек Украјине – председник Петро Порошенко – демантује да је икаквог притиска било.

„Финансирање криминалаца“

Извесно је да реформа Устава ставља земљу на тешку пробу. То се видело и на самом гласању када је се уздржало више од 20 посланика Порошенкове партије. У Народном фронту премијера Арсенија Јацењука било је десет непослушних посланика. Громогласни аплауз за промене Устава чуо се једино од посланика „Опозиционог блока“ који чине партијски другови свргнутог и одбеглог бившег председника Виктора Јануковича.

Гласови критике у Кијеву све су гласнији. Тврди се да Украјина авансно испуњава договоре из Минска док проруски сепаратисти – упркос најавама и обећањима – још нису повукли наоружање нити затворили границу са Русијом. Ту се мора додати да за те тачке споразума из Минска нису били предвиђени рокови. „Било какав посебни статус за Донбас легитимише руске трупе и плаћенике на украјинској територији“, каже Оксана Сиројид, потпредседница парламента која важи за најгласнију критичарку реформе. Њена партијаСамопомоћ део је владајуће коалиције, али је гласала против промена Устава. О „капитулацији“ пред Владимиром Путином и сепаратистима говори Серхиј Рахмањин, познати коментатор кијевског недељника Зеркало тишња. „Предлаже нам се да не казнимо криминалце и још да их финансирамо из буџета“, написао је Рахмањин након гласања у парламенту. Он прогнозира да реформа Устава неће донети жељену деескалацију. Напротив, доћи ће до заоштравања и нових сукоба, сматра угледни новинар.

Извор: Дојче веле