Агора

Грчка дала крила новој шпанској левици

Зорана Шуваковић, Политика

Новoj шпанској левици порасла су прексиноћ јака крила, баш оно што је Подемосу, као најмлађој партији у Европи, у овом тренутку било потребно да надлети пропагандну машинерију традиционалних центара моћи на Иберијском полуострву. Не чуди стога што је харизматични лидер Подемоса, блиски пријатељ и савезник Алексиса Ципраса Пабло Иглесијас поздравио „победу демократије у Грчкој” и што је, до јуче други човек нове странке, универзитетски професор Хуан Карлос Монедеро одаслао из Мадрида много јачу оцену: „Грчка се демократијом храбро супротставила финансијском тероризму.” Аутор „Брзог курса из политике за пристојне људе” додаје да је „Европа тонула у амбис кад год се понашала кукавички”, позива левичаре да се одупру диктату и не поклањају победу немачкој канцеларки Ангели Меркел, председнику шпанске владе Маријану Рахоју, „тројци”, или Кристин Лагард, без борбе. Сви смо ми Грчка, поручује шпански Подемос.

Неколико месеци пред парламентарне изборе у Шпанији, партија изникла из масовног покрета незадовољника који су у мају 2011. окупирали тргове и улице, тражећи директнију демократију и захтевајући отпор финансијским диктатима из Брисела и Берлина, има велику подршку бирача, незадовољних учинком традиционалних партија. Према најновијим анкетама мадридског „Паиса”, конзервативци премијера Маријана Рахоја воде са 23 одсто подршке, следе социјалисти са 22,5 одсто, док је Подемос на трећем месту са 21,5 одсто подршке, што је за партију која још није прославила ни свој други рођендан, а већ има пет посланика у Европском парламенту огроман успех.

Смешно је што европски медији, десне партије и традиционална левица представљају Подемос и сличне покрете као радикалну левицу, кажу саговорници „Политике” у Шпанији и Италији са којима смо ових месеци разговарали. „Као да је радикално то што Подемос или Сириза траже да се демократски одлучује о мерама које намећу Брисел или Берлин”, један је од коментара у дигиталном медију „Контексто”, који су основали искусни шпански новинари незадовољни стањем у традиционалним штампаним листовима.

Управо се такве левице, оне која тражи веће учешће грађана у политичком одлучивању када је реч о драконским мерама штедње и урушавању социјално одговорне државе, плаши традиционални двопартијски естаблишмент у Европи. Они који су своје партије претворили у касте и одвојили се од свакодневице покушавају да сатанизују нову левицу у Шпанији и да затру трагове њеног рађања у другим државама Европе, нарочито на Медитерану, коментар је дигиталног мадридског медија блиског Подемосу. Реч је, међутим, о покрету пристојних људи којима је доста лажне демократије, констатује овај медиј.

Снажна подршка Атини стиже и са југа Апенинског полуострва. Један од лидера нове италијанске левице Ники Вендола, дугогодишњи председник региона Апулије, замера премијеру Матеу Ренцију што је клекнуо пред захтевима Ангеле Меркел и у интервјуу за „Политику” објављеном јуче упозорава да је Европа на путу да упадне у дуг и тежак кошмар ако одбаци колевку европске демократије и одрекне се идеје о социјалној одговорности, на чему је утемељена. Није то никакав радикализам, каже Вендола, већ здрав разум. Вендола такође упозорава да је социјална држава најјачи и најважнији контрапункт фашизму и најважнији инструмент за изградњу демократске Европе.

Резултате грчког референдума поздравила је и Мануела Кармена (71), која је прошлог месеца преузела од деснице место градоначелнице Мадрида. Бивша судија верује да политичари треба да ослушкују грађане, а не да се о њихове захтеве оглушују. „Нико ко верује у демократију не може да оспори резултат једног референдума”, поручила је Мануела Кармена. У сличном стилу исход грчког референдума поздравила је и градоначелница Барселоне Ада Колау (41). „Ја сам на страни грчке владе и демократске воље грчког народа”, написала је Колауова на грчком језику на свом налогу на „Твитеру”. Ада Колау је постала градоначелница Барселоне обећавајући да ће смањити плате градским функционерима и себи, зауставити избацивање породица из њихових станова због неотплаћених хипотека, укинути привилегије богатих касти и оштро се борити против корупције.

Владајућој конзервативној странци Маријана Рахоја почело је да се клима и пре него што је био познат резултат грчког референдума. Грчки вирус је заразан, а епидемија може врло ускоро да избије на Иберијском полуострву, прогнозирају поједини аналитичари. Свестан тог вируса, Рахој је сазвао хитан састанак шпанског одбора за економска питања. А уочи референдума је позивао Грке да прихвате предлоге страних поверилаца. Шпанска влада сада поручује да би утицај Сиризе на шпанску политику могао да омете опоравак привреде. Иако Шпанија има највећи постотак незапослених после Грчке, економски показатељи почели су да се поправљају откад је Рахој по налогу из Брисела завео строге мере штедње. Али то још недовољно осећа просечни Шпанац. Зато се владајућа структура прибојава да ће их грчки вирус скинути са власти и на њу поставити Подемос, од чега страхују многе партијске структуре у Европи.

 

Извор: Политика