Агора

Насилни протести пред стакленим облакодером

Deutsche Welle

Европска централна банка свечано отвара своју нову зграду што је повод покрету Blockupy за велики протест. Ко је све окупљен у овом покрету и са којим циљевима? Против кога се протестује? И где је ту Европска банка?

Покрет Blockupy, кованица од енглеских речи блокирати и окупирати, данас (18.3.) има одличан повод за протест у европском финансијском центру Франкфурту: Европска централна банка (ЕЦБ) свечано отвара своју нову зграду, стаклени облакодер који је укупно коштао 1,3 милијарду евра. Blockupy рачуна са 10.000 учесника из земље и иностранства у уличним блокадама, окупљањима и перформансима. Мере безбедности су ригорозне, неки медији преносе да је предвиђено чак 8.000 полицајаца. Овде покушавамо да разјаснимо неке аспекте протеста.

Шта је Blockupy?

Овај покрет окупља 90 организација са левичарским, антикапиталистичким предзнаком, а свима им је заједничка критика према банкарском систему. Међу њима су рецимо странка Левице, антифашистичке групе, синдикати, студентска удружења, феминисткиње, Форум незапослених Немачке, комунисти… Наводе да је њихов циљ „заједничка изградња демократије и солидарности одоздо“. Покрет оштро критикује политику штедње и кризну доктрину Институција (које су се раније звале Тројка) у Грчкој, а које чине ревизори ММФ-а, Европске комисије и ЕЦБ.

То није Occupy

Покрет Occupy Frankfurt (окупирајмо Франкфурт) је сада део покрета Blockupy, иако је старији од њега. Узор за Occupy у Немачкој био је изворни покрет Occupy Wall Street, који је против моћи банкарског система протестовао камповањем и блокадом Менхетна. У Франкфурту су шатори били разапети од октобра 2011. до реакције полиције августа 2012. испред старе зграде ЕЦБ у такозваној Банкарској четврти.

Шта се замера ЕЦБ

Blockupy сматра да ЕЦБ својом финансијском политиком доприноси осиромашењу кризних земаља, превасходно Грчке. Покрет тврди да Европска банка служи једино интересима међународних поверилаца и то преко леђа грчког народа. Недавно је ЕЦБ снабдела грчке банке са скоро 70 милијарди евра кредита, и тако их спасла банкрота. Тиме се ЕЦБ креће у оквиру свог мандата који се тиче стабилности цена. Са друге стране, Европска банка не сме директно да помаже државама или грађанима.

Помпезно па скромно

Ново седиште Европске централне банке је предимензионирана стаклена кула од 185 метара. После петогодишње градње, прошлог новембра су запослени почели да заузимају своје канцеларије, а почетком децембра је Савет банке први пут заседао на 41. спрату. Све је коштало више него што је предвиђено – чак 1,3 милијарду евра. Од 1998. до 2014. је Централна банка била смештена у такозваном Европском торњу у центру Франкфурта. Европска управа прихода је, међутим, препоручила свим европским институцијама да не изнајмљују простор, већ да га саме изграде јер је тако дугорочно јефтиније. Зграда ће свечано бити отворена уз тек двадесетак гостију и са само пет пробраних новинара. Претпоставља се да би свечаност била много већа да није протеста.

 

Izvor: Deutsche Welle