Агора

ТТИП трговачки споразум ће једнакост пред законом бацити на корпоративну ломачу

George Monbiot, The Guardian

Ако влада предложи напуштање једног од фундаменталних принципа правде мора постојати јачи разлог. Једнакост пред законом се не може тако лако одбацити. Сигурно? Па, прочитајте ово и просудите сами. Британска влада као и америчка и 13 других чланова ЕУ желе да успоставе посебан правни систем, искључиво за употребу корпорација. Док ми остали морамо да искушавамо нашу срећу у судовима, корпорацијама у ЕУ и САД биће дозвољено да туже владе пред судовима корпоративних адвоката. Оне ће бити у стању да доведу у питање законе који им се не допадају, да потражују огромне компензације уколико сматрају да ови закони негативно утичу на њихове профите предвиђене у будућности. Говорим о предложеном Трансатланском трговачком и инвестиционом партнерству (ТТИП) и предложеним законским одредбама које се односе на могућност инвеститора да туже стране државе (ИСДС). Уколико ово звучи неразумљиво тада је мисија успела: разумевање овога од стране јавности, смртоносно је за овај покушај корпоративног државног удара.

ТТИП је углавном описиван као трговачки споразум. Међутим, док су у прошлости трговачки споразуми тежили протекционизму, сада они траже заштиту. Другим речима, некада су промовисали слободну трговину уклањајући трговачке порезе; данас промовишу интерес транснационалног капитала да деградира степен одбране људског здравља, природног света, права радника, сиромашних и рањивих од истребљивачке корпоративне праксе. Предложени уговор је описан од стране еминентног професора Колина Крауча као ,,пост-демократија у својој најчистијој форми.” Пост-демократија се односи на нашу политику у којој старе структуре као што су избори и парламент и даље постоје, али политичка моћ више није настањена у њима. Моћ се померила ка другим форумима који су недоступни провери јавности: ,,малим, приватним круговима где политичке елите праве послове са корпоративним лобијима”.

ИСДС значи дозволу корпорацијама да туже стране владе у погледу закона који би могли утицати на њихов профит. Дуванска компанија Филип Морис тренутно тужи владе Аустралије и Уругваја због њиховог покушаја да обесхрабре пушење у властитим државама. Крауч описује предложене законе у Уједињеном Краљевству једноставно као ,,незаконите”: уколико ТТИП прође, очекујмо тужбе. Корпорације могу да употребе судове како би одбранили своје интересe. Али, под тренутним условима ИСДС им допушта да то учине пред офшор судовима, који оперишу у тајности, без основних елемената сигурности какве су судска ревизија и право на жалбу. Као што је Крауч нагласио, ово није само пост-демократија, већ и ,,пост-закон”. О ТТИП-у се расправљало у Доњем дому. Следећег месеца [у фебруару] биће настављени преговори између САД и ЕУ. Тако можете да замислите да би наша влада, од сада, могла да почне са оправдањима.

Постоји само једно могуће оправдање за посебан правни систем: неуспех постојећих судова да поштено суде по тужбама у привредним предметима. Дакле, који правни систем у САД или ЕУ третира корпорације непоштено? Питао сам ово (путем Твитера) Винса Кејбла, британског министра привреде; његовог заменика, лорда Ливингстона; као и лидера Конзервативаца у Европском парламенту Саеда Камала. Одјекујућа тишина. То сам питао и у овој колумни три пута. Ништа. Питао сам Министарство привреде, телефоном. Након покушаја њиховог портпарола да сугерише да можда нешто није у реду са америчким системом и неуспехом да ми објасни шта би то могло да буде, послао ми је ову изјаву: ,,Заштита инвеститора је неопходна пошто домаћи судови нису типичан пут за инвеститоре који траже обештећење.” Нису типичан пут? То је то? У Доњем дому, члан парламента Зек Голдсмит је питао министра привреде да наведе ситуације у последњих пет година у којима су, у ЕУ или САД, компаније биле дискриминисане у судовима. Одговор: влада ,,нема приступ релевантним информацијама.” Европска комисија тврди да је ,,главни разлог за постојање механизма тужбе иностраних влада (ИСДС) тај што у многим земљама инвестициони споразуми нису директно примењиви у домаћим судовима.” Можда. Али ниједна од тих земаља није у предложеном трговачком блоку. Услов за чланство у ЕУ је ,,независно и ефикасно судство” са ,,законским гаранцијама за поштен судски поступак.” Шта предлог закона креиран да заштити инвеститоре у неуспешним државама (фаилед статес) тражи у уговору између ЕУ и САД?

Дејвид Камерон је покушао да да другачији аргумент. На самиту Г20 прошле године, он је казао: ,,Ми смо потписивали трговачки споразум за трговачким споразумима, и никада није било проблема у прошлости.” То је одбрана опасног возача: много пута сам возио 160 км/х и још увек сам жив, зар не? Да, до сада смо имали среће. Срећнији смо од других нација у Европи, које су до сада биле тужене 127 пута услед клаузуле инвеститор-држава у њиховим уговорима. Чешка, Словачка и Пољска, су морале да плате толико новца, да су за та средства могли да запосле 380 000 медицинских сестара за једну годину. Процеси инвеститора против државе убрзано ескалирају: пошто су корпорације почеле да схватају каква им је моћ дата, оне окрећу своју пажњу са слабијих земаља, на јаче. Нико неће обезбедити оправдање за ИСДС јер нико то не може. Да би заштитила транснационални капитал од непостојећих ризика, наше владе несмотрено напуштају принцип једнакости пред законом. Верујем да ми можемо да победимо у овоме. Ми смо победили и пре, када се уговор који се сада зове ТТИП, звао Мултилатерални инвестициони споразум. Након масовне јавне реакције он је поражен 1998. године. Сада покушавају опет, под другим именом.

До сада су две петиције сакупиле 2,5 милиона потписа. Као одговор, ЕУ је френетично направила уступке. Први пут у историји, она је учинила своју преговарачку позицију јавном. Она је покренула консултације о ИСДС-у. Иако, још увек, шест месеци касније, резултати нису објављени; обећана је заштита за јавне сервисе; предложено је побољшање офшор арбитражних система – мада још увек не успевају да објасне шта није у реду са судовима које већ имамо. Ово су очајни уступци од стране организације која је свесна да се прозор затвара: ако не може да осигура споразум пре следећих избора у САД, ТТИП је вероватно готов. Дакле, наставите да марширате, наставите да певате, наставите да се укључујете у кампање које заједно ступају под ознаком СТОП ТТИП. У годинама екоцида, банака хране и финансијског колапса да ли нам треба више или мање заштите од истребљивачке корпоративне праксе? Ово је неодговорна, неправедна деструкција наших права. Ми је можемо поразити.

 

George Monbiot, The Guardian, 13. januar 2015.