Агора

"Амерички снајпер" је био убица задојен мржњом

Зашто га онда лажне патриоте третирају као хероја? Линди Вест, The Guardian

Морам да признам: Насамарио ме трејлер за Америчког снајпера. То је ремек-дело напетости у краткој форми – сливање звука и слике који буде инстинкте тако да делује скоро надмено. Не можете одолети. Бићете под стресом. Осетићете. Или, како верујем да сам то рекла у блогу о трејлеру, „Трејлер Клинт Иствудовог Америчког снајпера ће вам уништити панталоне“.

Али колико год да је ефективан као филмско дело, макар и површан увид у позадинску причу филма – и посебно реaкцију публике на његово приказивање – довешће до пораста узнемирујућих питања о томе које приче бирамо како би их кодификовали у истину, чије, зашто, као и о прљавим друштвеним трошковима преображавања стварног живота у забаву.

Крис Кајл из Тексаса, припадник америчке јединице маринаца Navy SEAL, распоређен је 2003. у Ирак и тврдио је да је убио више од 255 људи током своје шестогодишње војне каријере. У својим мемоарима, Кајл је наводно описао убијање као „забавно“, нешто што је „волео“; био је неколебљив у уверењу да је свако кога је убио био „лош момак“. „Мрзим проклете дивљаке“, написао је. „Болела ме је нека ствар за Ирачанима“. Хвалио се убиством пљачкаша током урагана Катрина, иако то никада није потврђено.

Убијен је 2013. на тексашкој стрељани од стране 25-огодишњег ветерана који је наводно патио од пост-трауматског стресног поремећаја.

Колико год се политички разилазили, веровала сам довољно у Иствудову умешност и интелект да верујем да није црно-бели идеолог – или, макар да зна да би ограничења таквог погледа на свет створила изузетно туп филм. Али, исто се не може рећи за Иствудову тему, или, као одговор на филм који је приказао, многе његове фанове.

Као што је Лаура Милер (Laura Miller) написала у Салону (Salon): „У Кајловој верзији ирачког рата, стране чине Американци, који су добри на основу тога што су Американци и фанатични муслимани који су „дивљаци, зло достојно презира“ вођени жељом да убију Американце једноставно зато што су хришћани.

Едс Скот Фаундес (Adds Scott Foundas) у Вeрајатију (Variaty): „Крис Кајл је видио свет у јасно дефинисаним терминима добра и зла, а Амерички снајпер сугерише да је таква дихроматија могла да буде кључна за његово успешно преживљавање; на бојном пољу, сумња је сродна смрти“.

Иствуд, с друге стране, Фаундас каже, „види само нијансе сиве“ и Амерички снајпер је морално двосмислен, емоционално комплексан филм. Али постоји много таквих на свету као што је Крис Кајли јаз између Иствудове намере и пријема његове публике дотиче се старе загонетке Чепеловог шоуа (Chappelle's Show): мноштво белаца се смејало оштрој расној сатири Дејва Чепела (Dave Chappelle) из погрешних разлога, на начине на који су могли уствари ојачати стереотипе о црнцима у умовима не нарочито интелектуалних људи. Је ли то Чепелова кривица? Да ли би то требало да га брине?

Такође, изгледа да је већина америчког десног крила занесена Америчким снајпером путем сличног површног разумевања – третирајући га са истим неразмотреним, „вау“ поштовањем како би третирали химну или заставу. Само пар седмица након његовог приказивања, филм је постао симбол који служи интересима идеологије која се, аргументовано, кòси са самим етосом филма. Колико, ако уопште, би се требао Иствуд забринути фановима који су погрешно разумели и злоупотребили његов филм? Ако он, намерно или не, направи од Кајла хероја који је минимално расиста који ужива у дехуманизацији и убијању тамнопутих људи – је ли он одговоран за потврђивање расизма, убиства и дехуманизације? Је ли он пропагатор ако људи користе његов рад за пропаганду?

То је питање дошло до изражаја прошле недеље на Твитеру (Twitter) када је неколико либералних новинара скренуло пажњу на Кајлове изјаве мање вредне Оскара: „Крис Кајл је похвалио пљачке ирачких породица у Фалуџи“, написао је аутор и бивши писац за Дејли Бист (Daily Beast) Макс Блументал (Max Blumenthal). „Убиј сваког мушкарца кога видиш“, цитирала је Ранија Калек (Rania Khalek), називајући Кајла Америчким психопатом.

Одмазда од стране твитераша деснице је била брза и насилна, као што је Калек докуменотвала у исцрпном (и исцрпљујућем) посту на Алгтернету (Alternet).  „Мрдајте своје мрзилачко дупе у Ирак, пустите да вас ИСИС силује, а затим вам одсече главу, ј**на медијска ку**о муслиманска“, написала је једна мама прилично скромног изгледа по имену Дона. „Ранија, можда да твоју позадину однесемо тамо и дамо је ИСИС-у... Глупа кујо,“ понудио је брадати човек по имену Роналд, који ужива у пецању баса или свирању баса (можда никада не сазнамо). „Гушење је далеко од мучења“, објаснио је војни пилот по имену Бенџамин, сав беспомоћан. „Не бих имао ништа против да демонстрирам то на теби два пута“.

Патриоте настављају даље и даље. Не могу да вјерују шта читају. Јуре у одбрану не само Кајла, него и своје земље, онога што њихова земља значи. Позивају на силовање и смрт било кога довољно незахвалног да критикује америчког хероја Криса Кајла. Зато што је Крис Кајл добар, а обојени људи су лоши и Америка је у опасности и Крис Кајл нас је спасио. Одјеци става који је Милер артикулисала у свом делу у Салону: „Његова непоколебљива неприступачност свакоме, нијансираност или двосмисленост и његов недостатак маште и знатижеље, чини се посебно значајан“.

Нема простора за помисао да је Кајл можда био добар војник, али лош човек; или просечан тип који ради лоше тежак посао; или комплексан тип у лошем рату који је себе убедио да воли убијати да би се изборио са немогућом ситуацијом; или прави серијски убица који искориштава опресивни систем који, да, такође запошљава много добронамерних, често осиромашених људи који нису серијске убице, како би чинили опресивне ствари над којима немају контролу. Или су ти Ирачани потпуно остварена људска бића са комплексним унутрашњим животом који се радују храни, сунцу и породици и боле их убиства њихове деце. Или то да можете подржати своју земљу док критички размишљате о њеним потезима и њеном грађанству. Или, да многе истине могу бити истините упоредно.

Увек упознајте своје хероје. 

Извор: The Guardian, 6. јануар 2015. године

Превела: Б.М.