Агора

Макс Фрат Вулф: Саудијска Арабија се намеће као доминантан произвођач нафте

Russia today

За разлику од осталих земаља произвођача нафте, укључујући и САД и Русију, Саудијска Арабија жели свијету да пошаље поруку да има најмоћнију позицију на тржишту нафте, али и да ће бити у стању да одржи ниске цијене и у годинама које долазе, рекао је за РТ економиста Макс Фраад.

РТ: Дефицит ће наводно бити надомјештен саудијским залихама из њихових резерви - једним од највећих на свијету. Али колико дуго влада себи може приуштити да копа дубље по залихама, ако цијене наставе да падају?

Макс Фраад Вулф: Добре вијести за Саудијце су да је њихово богатствоогромно, толико велико и међународно диверзификовано и распоређено, тако да они вјероватно могу држати цијене овако ниско како сада стоје. Лоше вијести су да демографски и секуларни економски трендови не иду баш на руку Саудијском економском модел, и управо ти, дугорочни секуларни и структурално економски проблеми су много тежи за ријешити од краткорочних падова у цијенама нафте.

РТ:  Како ће Саудијска Арабија успјети да издржи овако ниске цијене нафте?

МФВ: Саудијски марко систем већ дуго субвенционише различите елементе своје економије помоћу огромних резерви и заиста великог богатства које су пажљиво градили већ дужи период. Онај потреснији сегмент тога јесте да имају огроман број незадовољних младих људи са високом стопом незапослености, која је, уз то, у порасту. А ту је и други велики, демографски проблем; Саудијска Арабија има један од највећих природних прираштаја на свијету и њена популација расте веома, веома брзо, али без економске основе која би тим људима омогућила да раде и да за то буду плаћени. Тако да то опорезује и умањује приходе од нафте, и иако богатство земље расте, њена популација наставља да се развија много брже него економија.

РТ: Буџет за 2015. не укључује пројектовану цијену нафте, али експерти кажу да је креиран на основу цијене од 80 долара по барелу нафте. У исто вријеме, саудијски министар за нафту је рекао да "ОPEC" неће промијенити своју одлуку да не смањује производњу, чак и ако цијена достигне 20 долара по барелу. Колико онда саудијски буџет за 2015. годину има додира са реалношћу?

МФВ: Саудијска Арабија се изнова агресивно доказује у позицији најмоћнијег произвођача нафте. Наравно, они још увијек држе ту позицију; ово је врло драматичан подсјетник свијету моћи шта долази са том позицијом. У том контексту, иако су извозне цијене нафте веома ниске и Саудијска Арабија може издржати чак и много ниже цијене, и то на много дужи временски период него било који други извозник нафте, на другој страни тога стоји чињеница да их то веома кошта и да је веома болно по њихову економију, тако да ја мислим да ниједан произвођач нафте не жели да види цијену барела од 20 долара, као што нико ни не мисли да ће цијена остати на том нивоу у некој блиској будућности.

РТ: Једна од теорија која настоји објаснити пад цијене нафте јесте и да Саудијска Арабија покушава да сруши америчку производњу шкриљаца. Да ли можемо говорити о могућим тензијама између Вашингтона и Саудијске Арабије?

МФВ: То је веома могуће. Мислим да они желе да кажу: "Гледајте, ми смо овдје у најбољој позицији. Зато имамо толику моћ на тржишту нафте, имамо велике залихе, сигурне резерве, веома ниске извозне цијене. И тако за разлику од многих других земаља - а ту они, вјероватно, мисле на Русију, на Венецуелу, на Нигерију, чак можда и на неки начин на САД - желе да поруче: "за разлику од вас, ми можемо да се носимо са ниским цијенама јер имамо више нафте, лакше нам је да извозимо по ниским цијенама и нисмо толико на то толико осјетљиви као што свијет мисли да јесмо". А можда је у свему томе и најважнија ствар показати да, када изгледаш рањиво, зато што од 2009. године први пут имаш буџетски дефицит за 2015. годину, да си и даље у игри. Зато је веома важно доказати свијету да си имун на све то, баш зато што постоје некакви докази да ти и ниси баш у потпуности недодирљив када имаш буџетски дефицит.

РТ: Зашто "ОPEC" не уради више по питању стабилизације цијена нафте?

МФВ: Па вјероватно због тога што постоји квалитетна диверзификација, а вјероватно никада ни не постоји јединствен став унутар самог OPEC-а; различите земље са различитим извозним цијенама, различите макро-економске потребе. Саудијска Арабија и још неке земље из гулфског залива су већ искристалисале своју доминантну позицију - и шта год да ураде, биће неког гунђања, биће незадовољних, и обично како више времена протиче одређени људи почну да варају. Када су цијене нафте веома високе много је лакше варати, јер ћете произвести више него што треба и зарадити додатни новац. Међутим, веома је тешко варати када су цијене нафте ниске и када упумпавање више нафте на тржиште води ка још већем снижавању цијена. Али сигурно ћемо видјети гунђање, нарочито ако цијене остану ниске, и видјећете да ће неки људи вјероватно варати помало на различите начине.

РТ: Пад цијена нафте нуди неке нове опције у преговорима са Ираном у вези са нуклеарним програмом. Ако се Ирану укину санкције и ако више иранске нафте уђе на тржиште, колико дуго ће цијене падати?

МФВ: Па очито да су се Запад и Иран запетљали у дугогодишњим преговорима. Изгледа да и западне (нарочито САД) и иранске власти имају много политичких разлога да умање успјехе које су очито постигли, иако се коначан договор још увијек не назире. Ако је Иран способан да се извуче испод плашта санкција, и ако успије да покрене већу производњу нафте, то би могло имати дугорочан снижавање притиска на цијену нафте. Како год, иранска нафтна инфраструктура је већ запуштена и биће потребно времена да међународне инвестиције и укидање санкција значајну повећају иранску просјечну дневну производњу нафте. Уз то, иранска популација се се више него удвостручила од како су им уведене санкције. Домаћа потрошња енергетских ресурса ће такође послужити да ограничи брзину протока додатних количина нафте на свјетско тржиште, чак и ако Иран отпочне дугачки и спори процес модернизације извозних и производних капацитета.

РТ: Ко би имао највише користи од укидања санкција Ирану?

МФВ: Будући да су ирански међународни капацитети ограничени, и ако они успију укидањем санкција повећати производњу нафте, онако како ствари сада стоје, то би највише користи донијело Кини и Јапану, и наравно самом Ирану –  под условом да та нафта не буде у исти мах доступна за САД.

 

Извор: Russia today 

Превео: В.С.